Утицај друштвених криза на развој архитектуре са освртом на стање у Србији од 1990. до 2021. године

Abstract

У раду се преиспитује утицај друштвених криза на развој архитектуре, са нагласком на стање у Србији од 1990. до 2021. године. После ратова деведесетих, праћених економском стагнацијом и девастацијом културног наслеђа, у неолибералном систему изградње започела је криза ауторске архитектуре, карактеристична за глобалну постпрофесионалну еру. Осим експанзијом „инвеститорског урбанизма“ и политичког волунтаризма на пољу грађења, изазвана је и принудним укрупњавањем пројектантских тимова, фаворизовањем страних архитеката за извођење иконичних објеката, комерцијализацијом стручне едукације, инфлацијом кадрова и нетранспарентношћу јавних процедура.

The paper examines the impact of social crises on the development of architecture, with an emphasis on the situation in Serbia from 1990 to 2021. After the wars of 1990s, followed by economic stagnation and the devastation of cultural heritage, a crisis of authorial architecture began in the neoliberal system of construction, characteristic of the global post-professional era. Apart from the expansion of „investor urbanism“ and political voluntarism in the field of construction, it was also caused by the forced enlargement of design teams, favoring foreign architects for the construction of iconic buildings, commercialization of the profession, staff inflation and non-transparency of public procedures.