Emancipatorska pedagogija i participativne obrazovne prakse

Abstract

Predstavnici savremenih kritičkih i emancipatorskih koncepcija vaspitanja (Paulo Freire, Majkl Epl, Anri Žiru, Žak Ransijer) pojam emancipacije povezuju sa srodnim pojmovima koji se odnose na podržavanje autonomije učenika, samoodređenje, ali i njihovu aktivnu participaciju u nastavnom i društvenom kontekstu. U radu se razmatra argumentacija njihove polazne teze da je za podršku emancipaciji, kao i za demokratizaciju škole i društva nužno razvijati obrazovne prakse na temeljima ravnopravnosti u interakciji između svih subjekata nastave, tj. uspostavljati odnose u učionici na jednakim pozicijama. Kroz predstavljanje mogućih pravaca razvoja obrazovnih praksi baziranih na emancipatorskim osnovama, ističe se značaj nastavničke podrške uključivanju učenika u procese odlučivanja o bitnim pitanjima života i rada u školi. Implementacija različitih participativnih metoda vaspitnog rada doprinosi promeni položaja učenika u nastavnom procesu i kvalitetnijem obrazovanju. Izvedene su pedagoške implikacije u vezi sa konceptualizacijom participativnih obrazovnih praksi kao emancipatorskih, uz afirmaciju emancipatorskih imperativa samoosnaživanja i društvene transformacije.