O podnošenju bola u antici

Abstract

This paper regards pain-control methods in Antiquity. Apart from ascribing the occurrence of illness to a variety of deities and a number of causes, the Greeks and the Romans found an array of ways to reduce both physical and psychological pain. Numerous herbal opiates (poppy, henbane, mandrake, hemlock) were used and rudimentary medical methods (cauterization, amputation, surgery, herbal treatments) were implemented in order to alleviate difficulties caused by illness, war injuries, childbirth, etc. From a contemporary perspective, such medical practices were far from great, though the same cannot be said for their psychological and philosophical perception of the pain. The pivotal attitudes concerning this subject, which can be found in the writings of the ancient authors, are correct, imperishable and contemporary even in this day and age. This paper focuses on pain endurance in Hellenistic and especially Roman philosophy; medical viewpoint will be discussed briefly.

У овом раду бавићемо се методама купирања бола у античким временима. Иако су појаву болести приписивали различитим божанствима и разноликим узроцима, Грци и Римљани су ипак изналазили различите начине да умање како физички, тако и психички бол. Користиле су се многе опијатске биљке (мак, буника, мандрагора, кукута) и примењивале рудиментарне лекарске методе (каутеризација, ампутација, операција, видање травама) за ублажавање тегоба изазваних болешћу, повредама у рату, на порођају и слично. Гледано из данашње перспективе, таква лекарска пракса свакако није била на завидном нивоу, што се не може рећи за психолошко и филозофско поимање бола. Кључни ставови на ову тему које проналазимо у списима античких аутора су исправни, ванвремени и дан-данас актуални. Фокус рада је на схватању подношења бола у хеленистичкој и посебно римској филозофији, а укратко ће бити изложена и медицинска становишта