Три српска превода Катулове Песме 51. (Никола Вулић, Катарина Антић-Рајчевић и Младен С. Атанасијевић)

Abstract

У овом раду аутор ће најпре поменути чувену Сапфину песму (Фраг мент 31, настала око 600. г. пре н. ере), која је Катулу била главна поетска смерница. Он ју је у првом веку пре н. е. на свој начин изменио и препевао. Како су се српски прево диоци носили са страсним, виспреним и жестоким римским лиричарем читаћемо у ве ћем делу текста. Најзад, могуће је утврдити и чији је превод најбољи, али се и понадати да још бољи тек следе.

Analyzing the three Serbian translations of Catullus’ Carmen 51, the author of this article has singled out the work of Katarina Antic-Rajcevic. By the music of the verse, by the good sense of the rhythm and rich vocabulary, Antic-Rajce vic’s translation is closest to the Latin original. Nevertheless, Catullus’ poem is still awaiting a modern, lexically and metrically refined and creatively enriched translation. The article touches upon Sappho, whose Fragment 31 Catullus used as a model. Also mentioned is the painting Painter in his Studio by Vermeer of Delft, which he associates with Sappho’s, that is Catullus’ poem. And there are also a loved one and his two observers: poetess/ poet. A reader sees both the loved one and the lover.