References to Epicurus in Cicero’s In Pisonem
Навођење Епикуровог имена у Цицероновој беседи In Pisonem
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
The aim of this paper is to shed more light on references to Epicurus
in Ciceroʹs oration In Pisonem as a part of his rhetorical strategy. Cicero used
Roman ethnic biases and ethnical considerations in the portrait of Pisoʹs
immoral personality
Питање повезаности Цицеронових филозофских дела и његовог беседништва
ретко је заокупљало пажњу истраживача. Један од проблема чије би
расветљавање допринело бољем разумевању Цицеронове реторске стратегије и
технике јесте навођење имена грчких филозофа у његовим беседама. Наиме,
судећи према сачуваним изворима, у Цицероновим беседама следећи грчки
филозофи наведени су поименце: Питагора, Сократ, Платон, Аристотел, Зенон,
Епикур и Диоген. Имена наведених филозофа налазе се у четири Цицеронове
беседе, настале у периоду између 63. и 54. године п.н.е, од којих су три
изговорене на суду (Pro Murena, Pro Scauro, Pro Rabirio Postumo), а једна у Сенату
(In Pisonem). Дакле, ни у једној беседи изговореној пред народом Цицерон,
колико знамо, није навео име неког грчког филозофа. Стога, видимо да је
беседников језички избор условљен психо‐ и социо‐лингвистичким разлозима.
Наиме, није било прикладно разметати се филозофским знањем пред
светињом која није готово ништа знала о ф...илозофима и филозофији.
У овом раду истражује се навођење Епикуровог имена у беседи In Pisonem
изговореној 55. године у Сенату. Ова беседа је, дакле, изговорена пред римском
елитом, која је додуше имала основна знања о грчким филозофима, али су она
била испреплетана бројним предрасудама. Управо такво стање ствари
послужило је Цицерону као погодан материјал за напад на бившег конзула
Пизона, поборника епикурејства. Дакле, Цицерон је вешто искористио етничке
и културолошке предрасуде Римљане о Грцима и о грчким филозофима, а
посебно о Епикуру. На крају, Цицерон приказује Пизона и остале Епикурове
присталице као сасвим недостојне свог знаменитог учитеља, неспособне да
разумеју, па тиме и следе његова упутства.
Цицерон инвектива против Пизона предтавља релативно верну слику о
томе како је један Римљанин размишљао и говорио о Грцима и грчкој
филозофији.
Кључне речи:
Cicero / Greek Philosophy / Epicurus / Biases / Rhetorical StrategyИзвор:
Lucida intervalla : prilozi odeljenja za klasične nauke, 2007, 35/1, 19-28Издавач:
- Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za klasične nauke, Beograd
Институција/група
Klasične nauke / Classical StudiesTY - JOUR AU - Dimitrijević, Dragana PY - 2007 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3648 AB - The aim of this paper is to shed more light on references to Epicurus in Ciceroʹs oration In Pisonem as a part of his rhetorical strategy. Cicero used Roman ethnic biases and ethnical considerations in the portrait of Pisoʹs immoral personality AB - Питање повезаности Цицеронових филозофских дела и његовог беседништва ретко је заокупљало пажњу истраживача. Један од проблема чије би расветљавање допринело бољем разумевању Цицеронове реторске стратегије и технике јесте навођење имена грчких филозофа у његовим беседама. Наиме, судећи према сачуваним изворима, у Цицероновим беседама следећи грчки филозофи наведени су поименце: Питагора, Сократ, Платон, Аристотел, Зенон, Епикур и Диоген. Имена наведених филозофа налазе се у четири Цицеронове беседе, настале у периоду између 63. и 54. године п.н.е, од којих су три изговорене на суду (Pro Murena, Pro Scauro, Pro Rabirio Postumo), а једна у Сенату (In Pisonem). Дакле, ни у једној беседи изговореној пред народом Цицерон, колико знамо, није навео име неког грчког филозофа. Стога, видимо да је беседников језички избор условљен психо‐ и социо‐лингвистичким разлозима. Наиме, није било прикладно разметати се филозофским знањем пред светињом која није готово ништа знала о филозофима и филозофији. У овом раду истражује се навођење Епикуровог имена у беседи In Pisonem изговореној 55. године у Сенату. Ова беседа је, дакле, изговорена пред римском елитом, која је додуше имала основна знања о грчким филозофима, али су она била испреплетана бројним предрасудама. Управо такво стање ствари послужило је Цицерону као погодан материјал за напад на бившег конзула Пизона, поборника епикурејства. Дакле, Цицерон је вешто искористио етничке и културолошке предрасуде Римљане о Грцима и о грчким филозофима, а посебно о Епикуру. На крају, Цицерон приказује Пизона и остале Епикурове присталице као сасвим недостојне свог знаменитог учитеља, неспособне да разумеју, па тиме и следе његова упутства. Цицерон инвектива против Пизона предтавља релативно верну слику о томе како је један Римљанин размишљао и говорио о Грцима и грчкој филозофији. PB - Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za klasične nauke, Beograd T2 - Lucida intervalla : prilozi odeljenja za klasične nauke T1 - References to Epicurus in Cicero’s In Pisonem T1 - Навођење Епикуровог имена у Цицероновој беседи In Pisonem EP - 28 IS - 35/1 SP - 19 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3648 ER -
@article{ author = "Dimitrijević, Dragana", year = "2007", abstract = "The aim of this paper is to shed more light on references to Epicurus in Ciceroʹs oration In Pisonem as a part of his rhetorical strategy. Cicero used Roman ethnic biases and ethnical considerations in the portrait of Pisoʹs immoral personality, Питање повезаности Цицеронових филозофских дела и његовог беседништва ретко је заокупљало пажњу истраживача. Један од проблема чије би расветљавање допринело бољем разумевању Цицеронове реторске стратегије и технике јесте навођење имена грчких филозофа у његовим беседама. Наиме, судећи према сачуваним изворима, у Цицероновим беседама следећи грчки филозофи наведени су поименце: Питагора, Сократ, Платон, Аристотел, Зенон, Епикур и Диоген. Имена наведених филозофа налазе се у четири Цицеронове беседе, настале у периоду између 63. и 54. године п.н.е, од којих су три изговорене на суду (Pro Murena, Pro Scauro, Pro Rabirio Postumo), а једна у Сенату (In Pisonem). Дакле, ни у једној беседи изговореној пред народом Цицерон, колико знамо, није навео име неког грчког филозофа. Стога, видимо да је беседников језички избор условљен психо‐ и социо‐лингвистичким разлозима. Наиме, није било прикладно разметати се филозофским знањем пред светињом која није готово ништа знала о филозофима и филозофији. У овом раду истражује се навођење Епикуровог имена у беседи In Pisonem изговореној 55. године у Сенату. Ова беседа је, дакле, изговорена пред римском елитом, која је додуше имала основна знања о грчким филозофима, али су она била испреплетана бројним предрасудама. Управо такво стање ствари послужило је Цицерону као погодан материјал за напад на бившег конзула Пизона, поборника епикурејства. Дакле, Цицерон је вешто искористио етничке и културолошке предрасуде Римљане о Грцима и о грчким филозофима, а посебно о Епикуру. На крају, Цицерон приказује Пизона и остале Епикурове присталице као сасвим недостојне свог знаменитог учитеља, неспособне да разумеју, па тиме и следе његова упутства. Цицерон инвектива против Пизона предтавља релативно верну слику о томе како је један Римљанин размишљао и говорио о Грцима и грчкој филозофији.", publisher = "Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za klasične nauke, Beograd", journal = "Lucida intervalla : prilozi odeljenja za klasične nauke", title = "References to Epicurus in Cicero’s In Pisonem, Навођење Епикуровог имена у Цицероновој беседи In Pisonem", pages = "28-19", number = "35/1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3648" }
Dimitrijević, D.. (2007). References to Epicurus in Cicero’s In Pisonem. in Lucida intervalla : prilozi odeljenja za klasične nauke Univerzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za klasične nauke, Beograd.(35/1), 19-28. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3648
Dimitrijević D. References to Epicurus in Cicero’s In Pisonem. in Lucida intervalla : prilozi odeljenja za klasične nauke. 2007;(35/1):19-28. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3648 .
Dimitrijević, Dragana, "References to Epicurus in Cicero’s In Pisonem" in Lucida intervalla : prilozi odeljenja za klasične nauke, no. 35/1 (2007):19-28, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3648 .