Приказ основних података о документу

Навођење Епикуровог имена у Цицероновој беседи In Pisonem

dc.creatorDimitrijević, Dragana
dc.date.accessioned2022-05-25T12:28:28Z
dc.date.available2022-05-25T12:28:28Z
dc.date.issued2007
dc.identifier.issn1450-6645
dc.identifier.urihttp://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3648
dc.description.abstractThe aim of this paper is to shed more light on references to Epicurus in Ciceroʹs oration In Pisonem as a part of his rhetorical strategy. Cicero used Roman ethnic biases and ethnical considerations in the portrait of Pisoʹs immoral personalitysr
dc.description.abstractПитање повезаности Цицеронових филозофских дела и његовог беседништва ретко је заокупљало пажњу истраживача. Један од проблема чије би расветљавање допринело бољем разумевању Цицеронове реторске стратегије и технике јесте навођење имена грчких филозофа у његовим беседама. Наиме, судећи према сачуваним изворима, у Цицероновим беседама следећи грчки филозофи наведени су поименце: Питагора, Сократ, Платон, Аристотел, Зенон, Епикур и Диоген. Имена наведених филозофа налазе се у четири Цицеронове беседе, настале у периоду између 63. и 54. године п.н.е, од којих су три изговорене на суду (Pro Murena, Pro Scauro, Pro Rabirio Postumo), а једна у Сенату (In Pisonem). Дакле, ни у једној беседи изговореној пред народом Цицерон, колико знамо, није навео име неког грчког филозофа. Стога, видимо да је беседников језички избор условљен психо‐ и социо‐лингвистичким разлозима. Наиме, није било прикладно разметати се филозофским знањем пред светињом која није готово ништа знала о филозофима и филозофији. У овом раду истражује се навођење Епикуровог имена у беседи In Pisonem изговореној 55. године у Сенату. Ова беседа је, дакле, изговорена пред римском елитом, која је додуше имала основна знања о грчким филозофима, али су она била испреплетана бројним предрасудама. Управо такво стање ствари послужило је Цицерону као погодан материјал за напад на бившег конзула Пизона, поборника епикурејства. Дакле, Цицерон је вешто искористио етничке и културолошке предрасуде Римљане о Грцима и о грчким филозофима, а посебно о Епикуру. На крају, Цицерон приказује Пизона и остале Епикурове присталице као сасвим недостојне свог знаменитог учитеља, неспособне да разумеју, па тиме и следе његова упутства. Цицерон инвектива против Пизона предтавља релативно верну слику о томе како је један Римљанин размишљао и говорио о Грцима и грчкој филозофији.sr
dc.language.isoensr
dc.publisherUniverzitet u Beogradu - Filozofski fakultet - Odeljenje za klasične nauke, Beogradsr
dc.rightsopenAccesssr
dc.rights.urihttps://creativecommons.org/licenses/by/4.0/
dc.sourceLucida intervalla : prilozi odeljenja za klasične naukesr
dc.subjectCicerosr
dc.subjectGreek Philosophysr
dc.subjectEpicurussr
dc.subjectBiasessr
dc.subjectRhetorical Strategysr
dc.titleReferences to Epicurus in Cicero’s In Pisonemsr
dc.titleНавођење Епикуровог имена у Цицероновој беседи In Pisonemsr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBYsr
dc.citation.epage28
dc.citation.issue35/1
dc.citation.spage19
dc.identifier.fulltexthttp://reff.f.bg.ac.rs/bitstream/id/8477/bitstream_8477.pdf
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3648
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.cobiss150178567
dc.identifier.cobiss153714700


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу