| dc.description.abstract | Поседовање теоријског знања о васпитању и образовању, различитих теорија о васпитању и развоју и учењу деце, најчешће не значи да ћемо их моћи применити у пракси. Од разумевања, чак и слагања са одређеном концепцијом или теоријом до њене примене у пракси, дугачак је пут. Оно што је неопходно да бисмо ту теорију или концепцију применили јесу развијене вештине подучавања, односно практична примена стечених знања. Методе подучавања, постају тако средство којим се служимо у целовитом приступу детету.
Дилеме у схватању подучавања и учења у предшколском периоду полазе од питања: колико промишљње о методама подучавања и учења, за васпитача, представља основу промишљања циља и начела постављених у васпитању и образовању предшколског детета.
Намера аутора је, да понуде могућност стварања везе између различитих научних теорија учења и подучавања и имплицитних схватања о учењу и подучавању сваког васпитача. Преиспитивање усклађености те везе отвара простор васпитачу за даља истраживања своје васпитне праксе.
Методе подучавања су сврсисходне за развој детета када су усклађене са начином на који дете учи. Истраживања васпитача су зато, усмерена на посматрање и праћење деце и сопствених поступака и схватања подучавања.
Подучавање је способност васпитача да препозна, разуме и одговори на питања која покрећу децу да уче. Због тога смо, као циљ у овој књизи поставили уочавање комплексности елемената методичког приступа: схватања, расуђивања и практичног деловања. | |
