The impact of the Campanian Ignimbrite (CI) eruption on Palaeolithic settlement patterns in the Central Balkans

Abstract

The Campanian Ignimbrite eruption happened 39 ka ago. The magnitude and volume of tephra affected not only the regional but also the global climate and ecosystems. The aim of this study was to investigate the impact this eruption had on the settlement pattern of central Balkan Palaeolithic communities in the period between 45 and 35 ka cal BP. Based on the published data, we have conducted bivariate (WABI) and multivariate (PCA) analyses of the variables frequently used to access settlement patterns of prehistoric human populations. The results confirm that there was a change in the settlement pattern of Balkan Palaeolithic communities in the post-CI times, observable in the clear lack of residential or logistical sites, and a probable practice of a forager-like settlement model.

Ерупција вулкана на Флегрејским пољима, која се одиграла пре око 39,85 ± 0,14 хиљада година, била је једна од највећих ерупција у касном плеистоцену и највећа ерупција на простору Медитерана у последњих 200 хиљада година. Ова мега-ерупција је оставила снажне последице на функционисање екосистема, регионалну и глобалну климу, а процењује се да су наслаге туфа умањиле насељиву површину за готово 30%. Како бисмо испитали последице ове ерупције на обрасце насељавања палеолитских заједница на простору централног Балкана, из литературе су прикупљени подаци са 10 археолошких налазишта, који се датују у период пре и после ерупције. На основу прикупљених података, спроведене су две врсте анализа променљивих: биваријантна (WABI) и мултиваријантна (PCA) анализа, које се користе за реконструкцију образаца насељавања праисторијских заједница. Резултати обе анализе указали су на промене у обрасцима насељавања након CI ерупције. За разлику од локалитета који се датују у период пре ерупције, а које одликују веома варијабилни обрасци насељавања, локалитети из периода након ерупције показују знатно мању варијабилност образаца. Ове локалитете одликује потпуно одсуство резиденцијалних и логистичких кампова, те се могу определити у логоре „трагача“. С друге стране, промене су уочене и у географском положају локалитета. Примећено је да се приобални и подунавски појас, који су и били под највећим утицајем ерупције на основу наслага тефре, напуштају, а да се заједнице померају ка унутрашљости Балканског полустрва. Промене у динамици насељавања ловачко-сакупљачких заједница су обично последица више фактора, међутим, чињеница да су се овакве промене на Балканскoм полустрву догодиле баш у периоду након CI ерупције, указује на значај ове природне катастрофе на животе палеолитских људи.