Портфолио као начин подстицања самовредновања и самовођеног учења у образовању будућих васпитача предшколске деце

Abstract

Сматрамо да је један од примарних задатака базичног образовања да помогне максимални развој интелектуалних способности студената, способности решавања проблема и доношења одлука, развијање иновативности и успешне комуникације. Да би се ово постигло, у образовању васпитача за рад са децом предшколског узраста треба да постоје услови који подстичу мишљење, смислену дискусију, размену идеја, уверења и погледа. Другим речима, школе за образовање васпитача треба да постану вишеструко подстицајна средина за мишљење и учење у којој су информације (садржаји) катализатори за мишљење, а не крајњи резултат. У том процесу разлози оних који учествују у учењу налазе се управо у самом учењу. Тада говоримо о самовођеном учењу – процесу у коме они који уче преузимају иницијативу, уз помоћ или без помоћи других, препознају своју потребу за учењем, постављају сопствене циљеве, идентификују могуће изворе учења и вреднују сопствене резултате учења. Портфолио као креативни чин, форма самоизражавања у професионалном контексту подучавања и учења заснива се на уочавању и разумевању релација, извођењем и заснивањем судова, доказивањем и оповргавањем, разликовањем природе сазнајних категорија. Процес развијања портфолиа даје увиде у сопствено напредовање, с једне стране, али исто тако нуди и основ за евалуацију и критичку рефлексију, с друге стране, што директно води ка развијању вештина и способности потребних за самовредновање и самовођено учење.

The authors think that one of the primary tasks of elementary education is to provide assistance for full development of pupils’ intellectual abilities, their capabilities of solving problems and reaching decisions, developing innovative thinking and successful communication. In order to accomplish the stated tasks while educating future nursery school teachers a stimulating environment should be created to encourage thinking, wide-ranging discussion, generate constructive ideas, have successful convictions and attitudes. In other words teacher training colleges should become educatiuonal institutions that foster and nurture positive thinking and learning process where information is a catalyst for change and further thinking, not its final result. In this procedure, the resons for learning is in itself. Thus, this is a self-guided learning procedure, when learners take initiative with or without others help, recognize their need for learning, state their own objectives, identify possible sources of information and evaluate their own results. Portfolio as a creative act, effective self-expression in professional context of teaching activity is based on recognizing and understanding relations, making judgments, convincing and denying and differentiating fundamentals of learning categories. The process of portfolio development provides the insight into our own development and basics for evaluation and critical thinking as well. Thus, it leads towards developing skills and abilities necessary for self-evaluation and self-learning.

По нашему мнению одним из первичных заданий фундаментального образования является помочь максимальное развитие интелектуальных способностей студентов, способности решения проблем и принятий рещений, развитие новаторства и успешное развитие коммуникации. Чтобы это достичь в образовании и в подготовке воспитателей к работе с детьми дошкольного возраста, должны существовать условия, подстрекающие разумную дискуссию, обмен, идеями, мнениями и взглядами. Иначе говоря, школы для образования воспитаталей должны стать всесторонне обудительной средой для мышления и учения, в которой информации (содержания) являются катализаторами мышления а не конечного результата. В таком процессе причины участия в нём – само учение. В таком случае мы говорим о самопобудительном учении – процессе в котором студенты сами предпринимают инциативу, с помощью или без помощи других, узнают свою потребность в учении, задают себе свои собственные цели, обнаруживают возможные источники учения и делают самооценку своих результатов учения. Дневник как творческое дествие, как форма самостоятельного выражения в профессиональной области обучения и учения опирается на обнаружение и понятие взаимоотношений, на формирование суждений, на доказательства и опровержения, на различие природы познавательных категорий. Процесс формирования и развития дневника, даёт просмотр собственного совершенствования, с одной стороны, а с другой, даёт основы для оценки и критическое рассуждение, а это ведёт к непосредственному развитию умений и способностей необходимых для самооценки и самопобудительного учения.