From the autonomy of the profession to collaborative professionalism

Abstract

У последње две деценије све више пажње се посвећује ширењу квалитетног васпитања и образовања у раном детињству. Приступ унапређивању квалитета васпитања и образовања у раном детињству, између осталог, заснива се и на процесном квалитету који се односи на праксу предшколског васпитања и образовања са посебном пажњом на континуираном професионалном развоју запослених који је заснован на индивидуалним снагама сваког појединца и менторисању које подстиче независно доношење одлука и покретање промена. Многи аутори, на основу спроведених истраживања, истичу да је професионалност у области васпитања и образовања у раном детињству уско повезана са способношћу критичког промишљања педагошке праксе и способношћу да се пракса промени. У складу са савременим сазнањима о професионалном развоју, који указују на чињеницу да тренинзи/обуке нису довољни уколико желимо да креирамо одрживу промену, посебна пажња треба да се посвети менторском раду и подршци. У раду се разматра нови концепт менторства који се посматра као активна интеграција и синергија захтева праксе и теорије, односно као колаборативни професионализам – радити са, учити од и подучавати. Нови концепт менторства заснива се на еволуционом моделу професионалног развоја и теорији промене и указује на процес трансформације система из једне парадигме у другу, применом системске теорије, системског мишљења и постојање компетентног система. Постојање „компетентног система“ од круцијалне је важности за развијање рефлексивних практичара и новог концепта менторства.

In the last two decades, more and more attention is given to the spread of quality education in early childhood. The access to improving the quality of education in early childhood is, among other things, based on the process quality that relates to the practice of preschool education with special attention to the continuing professional development of employees which is based on the individual strengths of each individual and mentoring that encourages independent decision and initiating change. Many authors, surveys show, point out that professionalism in the field of early childhood education is closely linked to the ability of critical reflection on teaching practices and the ability to change said practices. In accordance with modern knowledge about professional development, which points to the fact that training is not sufficient if we want to create sustainable change, special attention should be paid to mentoring and support. The paper discusses a new concept of mentoring as an active integration and synergy of practice and theory, or as a collaborative professionalism – to work with, to learn from and to teach. The new concept of mentoring is based on an evolutionary model of professional development and theory of change and suggests the process of transforming the system from one paradigm to another, by applying systems theory, system thinking and existence of a competent system. The existence of a “competent system” is of crucial importance for the development of reflective practitioners and the new concept of mentoring.