Диверсификација: кључ за једнакост и квалитет предшколског васпитања и образовања

Abstract

Диверсификација представља квалитативан помак са економске исплативости ка уважавању вредности конкретне заједнице, помак са искључиво техничких питања ка питањима која воде заједничком конструисању културе заједнице. Комплексност диверсификације се огледа управо у начину њеног концептуализовања који је резултат различитих теоријских али и идеолошких полазишта у разумевању детета и детињства, учења и развоја, улоге одраслих и улоге јавне политике. У раду се разматра проблематика диверсификације анализом релевантних законских докумената, да би се указало на то како теоријска полазишта уткана у дискурс јавних политика другачије виде дете, а онда и саму диверсификацију, што са собом носи и другачије импликације за праксу предшколског васпитања и образовања. Препознати дискурси (дискурс дефицита и дискурс права детета) разматрају се даље у односу на следеће питање: Како одређена законска решања позиционирају дете, а самим тим и питања инклузије – различитости и диверсификације? Доминантан дискурс дефицита и предложене мере актуелне образовне политике заснивају се на механицистичком моделу увођења промене. Променом мера јавне политике у складу са системским моделом увођења промене, синхронизацијом у деловању носилаца образовне политике, избегла би се партикуларност у приступу тумачења социјалне правде, правичности и једнакости и уважило би се право сваког детета на образовање као универзалног права.

Diversification represents a qualitative step forward from what is considered economically profitable towards the appreciation of each community’s values, and a shift from purely technical questions to those leading to a joint construction of the community culture. The complexity of diversification is reflected precisely in the way of its conceptualisation, which is the result of various theoretical, but also ideological starting points in understanding the child and childhood, learning and development, the role of adults and the role of public policy. The paper problematizes the concept of diversification analysing relevant legal documents, in order to show how theoretical assumptions embedded in the discourse of public policy see the child in different ways and the diversification itself, and therefore, carry different implications for the practice of preschool education. Identified discourses (discourse of deficit and discourse of child rights) are discussed further in relation to the question: Which positions within the society are given to the child, and therefore, the very issues of inclusion—diversity and diversification by certain legal solutions? The dominant discourse of deficit and proposed policy measures are based upon a mechanistic model of introducing changes. By changing public policy measures in accordance with the systemic model of introducing change we would avoid the particularity within the interpretation of social justice and equity. Moreover, the right of every child to have an education would be regarded as universal.