Српска интелектуална елита о федералистичком уређењу југословенске државе (1914-1918)

Abstract

Питање државног уређења прве заједнице југословенских народа покретано је већ у првим месецима Великог рата, а потом у расправама које су водили представници владе Краљевине Србије, чланови Југословенског одбора и присталице југословенског уједињења из редова европских, првенствено британских јавних радника. Пуну важност добило је у завршници рата, када је стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца постало готово извесно. Управо у том времену, неколицина српских интелектуалаца почела је да се залаже за федералистичка начела, сматрајући да више одгова рају историјским, политичким, економским и културолошким разликама из међу Јужних Словена. Историографска истраживања показују да су на такве ставове, осим наведених, утицали и други разлози, нарочито искључивост у опозиционом односу према Николи Пашићу и радикалској влади, као и угледање на искуства постојећих федералних држава, превасходно САД и Швајцарске. Развој догађаја пак показао је да су појединци, суочивши се са југословенском стварношћу, релативно брзо одустајали од тадашњих својих идеја.

Question of organization of the fi rst union of Yugoslav peoples was opened already in the fi rst months of the Great War, and then in discussions among representatives of Government of Kingdom of Serbia, members of the Yugoslav Committee and supporters of the Yugoslav unifi cation among European, mainly British, public workers. It reached its full importance towards the end of the war, when creation of the joint state of Serbs, Croats and Slovenes became almost certain. Exactly at that time, some Serbian intellectuals started advocating federalistic principles, believing that they are more suitable to historical, political, economical and cultural diff erences among the South Slavs.Historiographic research shows that such opinions were also aff ected by additional reasons other than the aforementioned ones, especially by tenacity in opposition’s stance towards Nikola Pašić and his Radical party’s government, and by looking up to positive experience in other federal states, especially in the USA and Switzerland. Later development showed that some of them, faced with Yugoslav reality, abandoned their ideas relatively quickly.