Zastavica sa autorskim portretom proroka Davida u srpskim psaltirima XVII veka

Abstract

Među srpskim psaltirima nastalim u periodu turske vladavine posebnu grupu čini devet rukopisnih primeraka nastalih u periodu između četvrte decenije i kraja XVII stoleća čiji je slikani ukras izveden po gotovo istovetnom dekorativnom principu. Skupinu sačinjavaju psaltiri br. 59, 151 i 216 iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, br. 8 i 249 u Patrijaršijskoj biblioteci u Beogradu, kodeksi br. 124 i 154 u biblioteci manastira Hilandara, rukopis br. 155 u Arhivu SANU i Psaltir Mihajla daskala (Biblioteka Matice srpske, RR III 41). Glavni slikani ukras ovih psaltira je velika zastavica nad početkom teksta psalama. U svim primercima izvedena je na skoro istovetan način. Unutar nje, u elipsoidnom medaljonu, naslikan je autorski portret proroka Davida, dok su ostale površine ispunjene prepletenim vrežama. Takav tip zastavice objedinjava elemente tadašnje iluminacije, tekovine vizantijske minijature XIV veka i izvesne uticaje islamske umetnosti. Rodonačelnik ovakvog načina ukrašavanja zastavica bio je ugledni pisar i iluminator druge polovine XVI veka pop Jovan iz Kratova. Pored istovetnog tipa zastavica, i sam lik proroka Davida rešen je u ovim kodeksima na isti način: on je predstavljen u čeonom stavu kako sedi i drži razvijeni, horizontalno postavljen ispisan svitak. Pošto su psaltiri sa srodnim autorskim portretima cara Davida sačuvani i u bugarskim zbirkama (Plovdiv br. 5, iz 1638. i Zograf br. 10, iz 1669. godine), nameće se pretpostavka o nekom zajedničkom uzoru koji je mogao da posluži za njihovo ilustrovanje. Predstave autora psalama, najbliže pomenutim primerima iz XVII veka, mogu se naći u dva srpska psaltira štampana u Veneciji. Starije izdanje štampao je Jerolim Zagurović 1569, a mlađe, kao kopiju prethodnog, Bartolomeo Đinami 1638. godine. Oba primerka sadrže drvoreznu ilustraciju sa likom cara Davida. Iluminatori srpskih knjiga su poznavali izdanja Zagurovićevog i Đinamijevog Psaltira, a drvorez sa Davidovim likom, slikovit i bogat pojedinostima, privlačio je njihovu pažnju. Ne menjajući osnovni ikonografski tip te ilustracije, oni su je pojednostavili i prilagodili tradicionalnim rešenjima, i u takvom vidu uneli u zastavice kojima su ukrašavali ispisane psaltire. Na taj način su zaglavlja sa minijaturama cara Davida u nizu srpskih i nekolikim psaltirima XVII veka u bugarskim zbirkama objedinila tekovine stvaralaštva popa Jovana iz Kratova, ispoljene u ornamentalnom okviru zastavica, kao i izvesne elemente grafičke opreme dva srpska psaltira štampana u Veneciji, o čemu svedoči niz detalja na autorskom portretu proroka Davida.

Ruski: Iz serbskih psaltáreè àvivšihsà v period tureckogo vladenija, vádeljaetsja otdelãnaja gruppa, sostojašjajsjja iz devjati rukopisnáh ekzempljarov, voznikših v periode s četvertogo desjatiletija do konca XVII veka, pisannoe ukrašenie kotoráh vávedennoe po počti odinakovomu dekoracionnomu principu. Gruppu sostavljat psaltári No 59, 151 i 216 iz Muzeja Serbskoè pravoslavnoè cerkvi i Belgrade, No 8 i 249 v Biblioteke Patriaršestva v Belgrade, kodeksá No 124 i 154 v biblioteke monostárja Hilandara, rukopis No 155 v Arhive SANU i Psaltárã Mihaila daskala (Biblioteka Maticá serbskoè, RR III 41). Glavnám pisannám ukrašeniem etih psaltáreè javljaetsja bolãšaja zastavka nad načalom teksta psalma. V etih ekzempljarah ona vávedena počti odinakovám sposobom. Vnutri nee, v ellipsovidnom medalãone, izobražen avtorskiè portret proroka Davida, a ostalnáe poverhnosti zapolnená pereputávanošimisjja pletmi. Takoi tip zastavki soedinjaet elementá togdašnei illminacii, otličija vizantièskoè miniatärá XVI veka i opredelennáe vlijanija islamskogo isskustva. Osnovopoložnik etogo sposoba ukrašenija zastavok bál znamenitáè pisar i illminator iz vtoroè polovini XVI veka pop Ioann iz Kratova. Rjadom s odinakovám tipom zastavok i sam obraz proroka Davida v etih kodeksah razrešen odnim i tem že sposobom: on sidit licom k smotrjašim i deržit razvernuti, gorizontalãno položennáè vápisannáè svitok. Poskolãku psaltári s srodnámi avtorskimi portretami carja Davida sohranená i v bolgarskih kollekcijah (Plovdiv No 5 iz 1638. i Zograf No 10 iz 1669. goda), navjazávaetsja predpoloženie o nekotorom sovmestnom obrazce, kotoráè mog bátã ispolãzovannám dlja ih illästracii. Predstavlenija avtora psalmov, naibolee blizki upomjanutám primeram iz XVII veka, možno naiti v dvuh serbskih psaltrjah, pečatannh v Venecii. Drevneèšee izdanie pečatal Erolim Zagurovič v 1569. godu, a mladšee, kak kopiä predádušego, Bartolomeo Džinami v 1638. godu. Oba ekzempljara soderžat vrezannuä v derevo illästraciä s obrazom carja Davida. Illäminatorá serbskih knig báli oznakomlená s izdanijami Psaltári Zaguroviča i Džinami, a vrezannáè v derevo obraz Davida, živopisnáè i bogatáè detaljami, privlekal ih vinamie. Ne menjaja osnovnoè ikonografičeskiè tip etoè illästracii, oni uprostili ee i prisposobili k tradicionnám rešenijam. V takoè forme oni i vnesli ee v zastavki, kotorámi ukrašali vápisannáe psaltári. Takim obrazom zaglavija s miniatärami carja Davida v rjade serbskih i nekotoráh psaltárjah XVII veka v bolgarskih kollekcijah, obãedinili otličija tvorčestva popa Ioanna iz Kratova, kotoráe váražaätsja v ornamentalãnoè rame zastavok, s opredelennámi elementami grafičeskogo osnaæenija dvuh serbskih psaltáreè pečatannáh v Venecii. Ob etom svidetelãstvuet rjad detaleè na avtorskom portrete proroka Davida.