Fenomen "separe" ili proizvodnja rizičnih zabava: analiza narativa
The phenomenon of “club booths” or the production of risky parties: narrative analysis
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У раду се бавимо анализом активности које се одвијају у „новим”
сепареима, тј. издвојеним просторима у ресторанима (на сплавовима), који се резервишу и плаћају, у Београду и другим градовима у Србији. Понашање актера (људи
у сепареу) и понашање публике (људи који деле исти простор, али не и сепаре) разматрамо из угла Гофманове драматургије. Као и све друге „вредне ствари” у потрошачком друштву, и у сепареу се може купити моћ на неколико сати. Како то изгледа
сазнајемо из наратива шесторо људи (сада успешних апстинената од алкохола, дрога
и коцке) који су у сепареима проводили слободно време док су конзумирали психоактивне супстанце и коцкали се. Они су се у сепареу – посебном простору за глуму
осећали моћнијима, важнијима, храбријима, поштованијима, богатијима и успешнијима према мерилима потрошачког друштва. У ствари, они су проводили време
на имагинарном месту (Ritzer, 2012) лишеном правог садржаја. Њихови социјални
идентитети, конструисани вредностима потрошачког друштва, ван... сепареа (и ван
подржавања публике) постајали су пољуљани, чинећи младе анксиозним, незадовољним, безвољним, што је један од разлога и конзумације ПАС-а.
This paper deals with the analysis of activities that take place in “new”1
booths, i.e., separate spaces in restaurants, clubs or rafts in Belgrade and other cities in
Serbia that are booked and paid. We consider the behaviour of the actors (people in the
booth) and of the audience (people who share the same space, but not the booths) from
the viewpoint of Goffman’s dramaturgy. As is the case with all other “valuable things” in
the consumer society, in the booth one can also buy and exercise “power” for a couple of
hours. We learn how this plays out by following six narratives of six people (now successful
abstainers from alcohol, drugs and gambling) who describe their experience of the time
they still actively consumed psychoactive substances or gambled. In the booths – a special
space for acting, they felt more powerful, more important, braver, more respected, richer
and more successful according to the standards of consumer society. In fact, as Ritzer
(2012) has it, they ...spent time in a “non-place” devoid of real content. Their social identities, constructed by the values of such society, outside the booth (and without the support
of the audience) became uncertain and disrupted, so that the “performers” felt anxious,
dissatisfied and hopeless, which was another reason for consuming PAS.
Кључне речи:
сепаре / млади / драматургија / потрошачко друштво / куповина моћи / booths / youth / performance / consumer society / power purchaseИзвор:
Sociološki pregled, 2022, 56, 1, 24-53Издавач:
- Српско социолошко друштво
Финансирање / пројекти:
- Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, институционално финансирање - 200163 (Универзитет у Београду, Филозофски факултет) (RS-MESTD-inst-2020-200163)
Институција/група
Sociologija / SociologyTY - JOUR AU - Dragišić Labaš, Slađana PY - 2022 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3864 AB - У раду се бавимо анализом активности које се одвијају у „новим” сепареима, тј. издвојеним просторима у ресторанима (на сплавовима), који се резервишу и плаћају, у Београду и другим градовима у Србији. Понашање актера (људи у сепареу) и понашање публике (људи који деле исти простор, али не и сепаре) разматрамо из угла Гофманове драматургије. Као и све друге „вредне ствари” у потрошачком друштву, и у сепареу се може купити моћ на неколико сати. Како то изгледа сазнајемо из наратива шесторо људи (сада успешних апстинената од алкохола, дрога и коцке) који су у сепареима проводили слободно време док су конзумирали психоактивне супстанце и коцкали се. Они су се у сепареу – посебном простору за глуму осећали моћнијима, важнијима, храбријима, поштованијима, богатијима и успешнијима према мерилима потрошачког друштва. У ствари, они су проводили време на имагинарном месту (Ritzer, 2012) лишеном правог садржаја. Њихови социјални идентитети, конструисани вредностима потрошачког друштва, ван сепареа (и ван подржавања публике) постајали су пољуљани, чинећи младе анксиозним, незадовољним, безвољним, што је један од разлога и конзумације ПАС-а. AB - This paper deals with the analysis of activities that take place in “new”1 booths, i.e., separate spaces in restaurants, clubs or rafts in Belgrade and other cities in Serbia that are booked and paid. We consider the behaviour of the actors (people in the booth) and of the audience (people who share the same space, but not the booths) from the viewpoint of Goffman’s dramaturgy. As is the case with all other “valuable things” in the consumer society, in the booth one can also buy and exercise “power” for a couple of hours. We learn how this plays out by following six narratives of six people (now successful abstainers from alcohol, drugs and gambling) who describe their experience of the time they still actively consumed psychoactive substances or gambled. In the booths – a special space for acting, they felt more powerful, more important, braver, more respected, richer and more successful according to the standards of consumer society. In fact, as Ritzer (2012) has it, they spent time in a “non-place” devoid of real content. Their social identities, constructed by the values of such society, outside the booth (and without the support of the audience) became uncertain and disrupted, so that the “performers” felt anxious, dissatisfied and hopeless, which was another reason for consuming PAS. PB - Српско социолошко друштво T2 - Sociološki pregled T1 - Fenomen "separe" ili proizvodnja rizičnih zabava: analiza narativa T1 - The phenomenon of “club booths” or the production of risky parties: narrative analysis EP - 53 IS - 1 SP - 24 VL - 56 DO - 10.5937/socpreg56-36875 ER -
@article{ author = "Dragišić Labaš, Slađana", year = "2022", abstract = "У раду се бавимо анализом активности које се одвијају у „новим” сепареима, тј. издвојеним просторима у ресторанима (на сплавовима), који се резервишу и плаћају, у Београду и другим градовима у Србији. Понашање актера (људи у сепареу) и понашање публике (људи који деле исти простор, али не и сепаре) разматрамо из угла Гофманове драматургије. Као и све друге „вредне ствари” у потрошачком друштву, и у сепареу се може купити моћ на неколико сати. Како то изгледа сазнајемо из наратива шесторо људи (сада успешних апстинената од алкохола, дрога и коцке) који су у сепареима проводили слободно време док су конзумирали психоактивне супстанце и коцкали се. Они су се у сепареу – посебном простору за глуму осећали моћнијима, важнијима, храбријима, поштованијима, богатијима и успешнијима према мерилима потрошачког друштва. У ствари, они су проводили време на имагинарном месту (Ritzer, 2012) лишеном правог садржаја. Њихови социјални идентитети, конструисани вредностима потрошачког друштва, ван сепареа (и ван подржавања публике) постајали су пољуљани, чинећи младе анксиозним, незадовољним, безвољним, што је један од разлога и конзумације ПАС-а., This paper deals with the analysis of activities that take place in “new”1 booths, i.e., separate spaces in restaurants, clubs or rafts in Belgrade and other cities in Serbia that are booked and paid. We consider the behaviour of the actors (people in the booth) and of the audience (people who share the same space, but not the booths) from the viewpoint of Goffman’s dramaturgy. As is the case with all other “valuable things” in the consumer society, in the booth one can also buy and exercise “power” for a couple of hours. We learn how this plays out by following six narratives of six people (now successful abstainers from alcohol, drugs and gambling) who describe their experience of the time they still actively consumed psychoactive substances or gambled. In the booths – a special space for acting, they felt more powerful, more important, braver, more respected, richer and more successful according to the standards of consumer society. In fact, as Ritzer (2012) has it, they spent time in a “non-place” devoid of real content. Their social identities, constructed by the values of such society, outside the booth (and without the support of the audience) became uncertain and disrupted, so that the “performers” felt anxious, dissatisfied and hopeless, which was another reason for consuming PAS.", publisher = "Српско социолошко друштво", journal = "Sociološki pregled", title = "Fenomen "separe" ili proizvodnja rizičnih zabava: analiza narativa, The phenomenon of “club booths” or the production of risky parties: narrative analysis", pages = "53-24", number = "1", volume = "56", doi = "10.5937/socpreg56-36875" }
Dragišić Labaš, S.. (2022). Fenomen "separe" ili proizvodnja rizičnih zabava: analiza narativa. in Sociološki pregled Српско социолошко друштво., 56(1), 24-53. https://doi.org/10.5937/socpreg56-36875
Dragišić Labaš S. Fenomen "separe" ili proizvodnja rizičnih zabava: analiza narativa. in Sociološki pregled. 2022;56(1):24-53. doi:10.5937/socpreg56-36875 .
Dragišić Labaš, Slađana, "Fenomen "separe" ili proizvodnja rizičnih zabava: analiza narativa" in Sociološki pregled, 56, no. 1 (2022):24-53, https://doi.org/10.5937/socpreg56-36875 . .