Τοῦτό μοι τέλεσον –„Среди ми то” Службена и приватна комуникација у писмима Теофилакта Охридског

Abstract

Писма Теофилакта Охридског су оставила значајна сведочанства за илустрацију феномена приватног удруживања појединаца и породица. Реч је о појави која показује да деловањепојединца у византијском друштву није зависило само од његовог порекла или родбинске повезаности са угледнијим представницима византијских аристократских породица, односноса припадницима владајуће елите: извори су оставили довољно сведочанстава која показују да је укључивање појединаца различитог социјалног статуса – било угледног, било ниског – у одређене интересне групе почивало на широко упражњаваном обичају препоручивања некога за нешто. Тај обичај је несумњиво био само једна од последица чињенице да се ни почасна достојанства (титуле) ни положаји у Византији нису наслеђивали, што није само отежавало образовање аристократије него је неизвесним чинило положај и будућност како појединца, тако и његове породице. Отуд су личне везе – у једнакој мери оне засноване напријатељству, а не само на орођавању – омогућавале појединцу успон у друштву, напредовање у оквиру одређене професије, очување стечене друштвене и професионалне позиције.Кореспонденција охридског архиепископа на више начина илуструје феномен приватног удруживања и употребу личних веза у службеној комуникацији. У раду су анализирана писмакоја показују на који начин је Теофилакт Охридски језик и стил својих писама прилагођавао кореспондентима, водећи рачуна о њиховом друштвеном рангу, политичком утицају, рођачким везама са царем и другим члановима породица Комнина и Дука. Анализирана су и писма која је Теофилакт размењивао са својим присним пријатељима, неретко бившим ученицима, од којих је у више наврата тражио да искористе своје положаје и интервенишуу корист охридске архиепископије. Посебно је истакнуто једно писмо које је Теофилакт упутио свом пријатељу Михаилу Пантехнису (Gautier II, № 114), које баца посебно светло на целокупну службену кореспонденцију охридског архиепископа.