Епидемија као регулатор интерперсоналних односа: утицај комбиноване наставе на однос између ученика основне школе

Abstract

Рад представља студију случаја чији је фокус на испитивању односа између ученика једног одељења петог разреда током периода комбиноване наставе у школској 2020/2021. години. Овај модел наставе уведен је да би се омогућила одговарајућа физичка дистанца између ученика током боравка у учионици, а у циљу спречавања ширења епидемије изазване вирусом SARS-CoV-2. Наша намера је да проверимо да ли се и у којој мери примена овог модела наставе, који је подразумевао поделу одељења на две групе, одразила на међусобне односе ученика, при чему смо највише пажње посветили пријатељским односима. Овај рад представља антрополошки допринос питању међуљудских односа између деце млађег узраста у условима када су многи односи у друштву, због „нове нормалности“, измењени.

The paper presents a case study whose focus is on examining the relationship among students of one fifth grade class during the period of combined schooling in the school year 2020/2021. This schooling model was introduced in order to enable appropriate physical distance among students in the classroom. Аlso, this was one of the important preventiv measures of the COVID-19 epidemic. Our intention is to check whether and to what extent the application of this schooling model, which included the division of classes into two groups, reflected on the mutual relations of students. We paid the most attention to friend’s relations. This paper represents an anthropological contribution to the issue of interpersonal relations among children in condition when many relations in society have changed due to the ‘new normality’.