Модалност и епидемиолошки модели
Modality and epidemiological models
Abstract
Пандемија корона вируса (ковид-19) може да послужи као пример ризичне ситуације у којој се делује у недостатку потпуних информација. Научна заједница се према овој ситуацији поделила у два табора. Први
је заснован на великом поверењу у математичке моделе, док је други у већој
мери заснован на поверењу у емпиријску евиденцију. Присталице ова два
приступа изводиле су супротне закључке у погледу тога на који начин је
најбоље реаговати на новонастали проблем. У раду се, на неколико репрезентативних примера, указује на то да обе стране нису у довољној мери
узеле у обзир значај практичких могућности (или немогућности), и да су у
томе више предњачиле присталице математичких модела.
The COVID-19 pandemic might be regarded as an example of a risky situation
that demands proper action and decision-making in the absence of full information. It is noticeable, however, that scientists have divided into two camps concerning the best way of dealing with the very situation. Some of them have relied
on mathematical models and typically proposed restrictive measures, while the
others opted for the evidence-based approach and typically recommended more
relaxed measures. I argue in this paper that practical possibilities (or impossibilities) have been considerably neglected in those debates and current decisionmaking, especially by the proponents of mathematical epidemiology.
Keywords:
пандемија / модалност / модел / емпиријска евиденција / практичка могућност / pandemic / modality / model / empirical evidence / practical possibilitySource:
Етика и истина у доба кризе, 2021, 219-233Publisher:
- Филозофски факултет Универзитета у Београду
Funding / projects:
- Човек и друштво у време кризе који финансира Филозофски факултет Универзитета у Београду
Institution/Community
Filozofija / PhilosophyTY - CHAP AU - Прелевић, Душко PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3893 AB - Пандемија корона вируса (ковид-19) може да послужи као пример ризичне ситуације у којој се делује у недостатку потпуних информација. Научна заједница се према овој ситуацији поделила у два табора. Први је заснован на великом поверењу у математичке моделе, док је други у већој мери заснован на поверењу у емпиријску евиденцију. Присталице ова два приступа изводиле су супротне закључке у погледу тога на који начин је најбоље реаговати на новонастали проблем. У раду се, на неколико репрезентативних примера, указује на то да обе стране нису у довољној мери узеле у обзир значај практичких могућности (или немогућности), и да су у томе више предњачиле присталице математичких модела. AB - The COVID-19 pandemic might be regarded as an example of a risky situation that demands proper action and decision-making in the absence of full information. It is noticeable, however, that scientists have divided into two camps concerning the best way of dealing with the very situation. Some of them have relied on mathematical models and typically proposed restrictive measures, while the others opted for the evidence-based approach and typically recommended more relaxed measures. I argue in this paper that practical possibilities (or impossibilities) have been considerably neglected in those debates and current decisionmaking, especially by the proponents of mathematical epidemiology. PB - Филозофски факултет Универзитета у Београду T2 - Етика и истина у доба кризе T1 - Модалност и епидемиолошки модели T1 - Modality and epidemiological models EP - 233 SP - 219 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3893 ER -
@inbook{ author = "Прелевић, Душко", year = "2021", abstract = "Пандемија корона вируса (ковид-19) може да послужи као пример ризичне ситуације у којој се делује у недостатку потпуних информација. Научна заједница се према овој ситуацији поделила у два табора. Први је заснован на великом поверењу у математичке моделе, док је други у већој мери заснован на поверењу у емпиријску евиденцију. Присталице ова два приступа изводиле су супротне закључке у погледу тога на који начин је најбоље реаговати на новонастали проблем. У раду се, на неколико репрезентативних примера, указује на то да обе стране нису у довољној мери узеле у обзир значај практичких могућности (или немогућности), и да су у томе више предњачиле присталице математичких модела., The COVID-19 pandemic might be regarded as an example of a risky situation that demands proper action and decision-making in the absence of full information. It is noticeable, however, that scientists have divided into two camps concerning the best way of dealing with the very situation. Some of them have relied on mathematical models and typically proposed restrictive measures, while the others opted for the evidence-based approach and typically recommended more relaxed measures. I argue in this paper that practical possibilities (or impossibilities) have been considerably neglected in those debates and current decisionmaking, especially by the proponents of mathematical epidemiology.", publisher = "Филозофски факултет Универзитета у Београду", journal = "Етика и истина у доба кризе", booktitle = "Модалност и епидемиолошки модели, Modality and epidemiological models", pages = "233-219", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3893" }
Прелевић, Д.. (2021). Модалност и епидемиолошки модели. in Етика и истина у доба кризе Филозофски факултет Универзитета у Београду., 219-233. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3893
Прелевић Д. Модалност и епидемиолошки модели. in Етика и истина у доба кризе. 2021;:219-233. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3893 .
Прелевић, Душко, "Модалност и епидемиолошки модели" in Етика и истина у доба кризе (2021):219-233, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3893 .