Изложбе у Југословенском павиљону на Бијеналу у Венецији (1938-1990)

Abstract

Званични југословенски наступи на Међународној изложби уметностиБијенале у Венецији одржани су у периоду између 1938. године, када је подигнут иинаугурисан национални павиљон у оквирима ове манифестације, и 1990. године,када је Социјалистичка Федеративна Република Југославија последњи пут узелаучешћа на овој изложби. У раду се реконструишу и расветљавају механизмиприпреме, организације и конципирања југословенских изложби на Бијеналу уВенецији и анализирају репрезентацијски модели југословенске уметностиостварени на овај начин у контексту културно-политичких и историјско-уметничких оквира који су битно одредили њихову физиономију. У хронологијијугословенских наступа на Бијеналу у Венецији су препознате четири историјско-уметничке целине које карактеришу: међуратни модернистички моделрепрезентације (1938-1940), послератни модернистички образац представљањајугословенске уметности (1950-1966), концепцијски хетерогени корпус изложбикоје су указале на кризу и преиспитивања репрезентацијског модела југословенскеуметности (1968-1980) и пракса изложбених наступа реализована у широкосхваћеном контексту постмодернизма (1982-1990). Изложбе у Југословенскомпавиљону на Бијеналу у Венецији су служиле као недвосмислено средствоспровођења стратегија културне дипломатије југословенске државе са циљемафирмације југословенске уметничке савремености, а преко ње и ре-позиционирања политичког положаја Југославије у међународном контексту.Поред тога, југословенски наступи на Бијеналу у Венецији су функционисали каоместа пројекције различитих виђења савремене уметности у Југославији која супромовисали кључни актери света уметности у земљи.

The official Yugoslav participation at the International art exhibition VeniceBiennale took place during the period between 1938, when the national pavilion was builtand inaugurated, and 1990, when the Socialist Federal Republic of Yugoslavia took partin this exhibition for the last time. In the dissertation the mechanisms of preparation,organization and conception of Yugoslav exhibitions at the Venice Biennale isreconstructed, and the representational models of Yugoslav art thereby achieved areanalysed in the wider context of cultural, political and art-historical frameworks thatprincipally determined the physiognomy of the exhibitions. Within the chronology of theYugoslav participation at the Venice Biennale four art-historical stages have beenrecognized, which are characterized by: the interwar modernist model of representation(1938-1940), the post-war modernist formula of presenting Yugoslav art (1950-1966),the conceptually heterogeneous body of exhibitions that articulated crisis andrequestioning of the representational model of Yugoslav art (1968-1980), and theexhibition practice realized within the wider context of postmodernism (1982-1990).Exhibitions in the Yugoslav Pavilion at the Venice Biennale served as an unequivocalmeans of implementing the strategies of Yugoslav cultural diplomacy with the aim ofaffirmation of Yugoslav modern art, and through it the re-orientation of the politicalposition of Yugoslavia in the international context. In addition, the Yugoslav exhibitionsat the Venice Biennale functioned as a place of projection of different visions of currentart tendencies in Yugoslavia, which was promoted by the key actors the local art world.