Етнолошка и антрополошка проучавања Источног Сарајева: постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града

Abstract

У протеклих четврт века различити демографски процеси, као резултат завршетка рата у Босни и Херцеговини 1992–1995. године, обликовали су развој „новог“ града насталог током ратних сукоба – тадашњег Српског Сарајева, данашњег Источног Сарајева. Политички, институционални, економски, друштвени и културни развој ове територијалне јединице представља занимљиву појаву из више углова. Најпре, поставља се питање како се идентитет, културни односно регионални, локални и етнички, схвата од стране грађана и људи чија је улога у граду управљачка. Затим, на који начин се ти различити нивои идентитета граде у односу на границе у простору (формалне и неформалне), како према другим народима тако и према сопственом у оквиру других регионалних групација. Напослетку, како стручан поглед може да открије правце будућих перспектива наведеног града, те проба да његов развој испрати у складу са преображајем идентитета становника, њиховим потребама, жељама, вредностима и ставовима. Могућности етнолошких и антрополошких проучавања Источног Сарајева као теориторијално-административне урбане целине, састављене из низа културно-регионалних подцелина, дају осврт на постанак, развој и будуће перспективе „новог“ града, са циљем стварања погодног простора за живот свих његових грађана. Појава ове урбане зоне тако постаје не само друштвена стварност, већ процес који је неопходно испратити, објаснити и предочити са стручне стране, јер су даље могућности вишеструко значајан изазов у истраживачком, управљачком и свакодневном смислу.

In the past quarter of a century, various demographic processes, as a result of the end of the 1992-1995 war in Bosnia and Herzegovina, shaped the development of the “new” city created during the war - the Serbian Sarajevo, today named East Sarajevo. The political, institutional, economic, social and cultural development of this territorial unit is an interesting phenomenon from several angles. First, the question arises as to how identity, cultural or regional, local and ethnic, is understood by citizens and people in administrative roles. Then, in what way are these different levels of identity built in relation to the boundaries in space (formal and informal), both towards other ethnic communities and towards one’s own within other regional groups. Finally, we offer a professional angle which can reveal the directions of the future prospects of the mentioned city, while making an attempt to observe its development in accordance with the transformation of the identity of the inhabitants, their needs, desires, values and attitudes. Possibilities of ethnological and anthropological studies of East Sarajevo as a territorial and administrative urban area, composed of a number of smaller cultural and regional areas, provide an overview of the origin, development and future prospects of the “new” city, with the aim of creating a suitable space for all its citizens. The emergence of this urban zone thus becomes not only a social reality, but a process that needs to be observed, explained and presented from a professional point of view, because further possibilities are a very significant challenge in terms of city’s research, management, and everyday life. How the city is perceived by local authorities at the institutional level and the city residents themselves at the individual level (people, i.e. citizens), is something that is important to interpret scientifically not only for those who live there, but for future generations who will live there, as a debt to those who lived there and created everything that has to do with that city. A review of the origin and development, as well as the scientific literature about the (Serb) East Sarajevo, served as the basis for what can be written about that city further, namely as the beginning of the foundation for further studies in the field of ethnology and anthropology and other social and human sciences. Thus, the paper was written in order to give rise to the future prospects of the “new” city, with the aim of creating a suitable space for all its citizens. This type of activity can even be considered part of action anthropology, in regard to developmental anthropology in which the researcher helps the studied community.