„Железничка колонија у Београду: од вртног града до постмодерног урбанизма“

Abstract

У Београду је током треће и четврте деценије двадесетог века пројектовано неколико насеља са одликама вртног града енглеског урбанисте Ебенизера Хауарда. Осим Котеж-Неимара, Професорске и Чиновничке колоније, које су биле предмет досадашњих истраживања, Железничка колонија представља вредан пример овог концепта, а чији историјат, урбанистички развој и архитектура нису до сада били детаљније истражени. Железничка колонија је започета да се гради 1927. године у непосредној близини железничке станице Кошутњак за раднике железнице уз помоћ Министарства саобраћаја. У првој фази њене изградње учествовали су многи београдски архитекти, попут Фрање Урбана и Дујама Гранића. Као што је био случај и са другим насељима овог типа, своје куће су у Железничкој колонији подизали и припадници других професија. Међутим, попут других београдских колонија, у послератном периоду је нарушена оригинална урбана матрица интерполирањем стамбених кула, да би крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година иницијални концепт вртног града у Железничкој колонији био реинтерпретиран у постмодерном духу архитеката Михаила Чанка и Александра Ђокића. Циљ овог рада је да испрати урбанистичке трансформације које су се одиграле на овом подручју, као и да скрене пажњу на вредности првобитног плана насеља и његове архитектуре која је до сада није адекватно вреднована у историографији.

During the 1920s and 1930s, several neighbourhoods in Belgrade were designed according to the principles of the English urban planner Ebenezer Howard. In addition to the already-wellresearched Kotež–Neimar, Professors’ Colony and Clerks’ Colony (the last two locally known as Profesorska Kolonija and Činovnička Kolonija, respectively), the Railway Colony (locally called Železnička Kolonija) is another valuable example of such concept, although its history, urban development, and architecture have so far remained unexplored. The construction of the Railway Colony began in 1927, close to the Košutnjak train station, with assistance from the Ministry of Transportation, as a residential area intended for railway workers. Many Belgrade architects participated in the first phase of its construction, such as Franjo Urban and Dujam Granić. As was the case with other similar neighbourhoods, the Railway Colony became home to people of other professions as well. However, as is also the case with other such colonies throughout Belgrade, the original urban scheme was violated by introducing residential skyscrapers, so the initial concept of a garden city was reinterpreted in a postmodern manner by Mihailo Čanak and Aleksandar Đokić in the late 1970s and early 1980s. The main aim of this paper is to trace the urban transformations of this area, as well as to draw attention to the values of the original plan for the neighbourhood, as well as its architecture, which, to date, has been insufficiently appreciated in historiography.