„Архитектура дома културе у Лозници (1935−1937) у служби културне политике“
"Architecture of Dom Kulture in Loznica (1935-1937) in the Service of Cultural Policy"
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Године 1933. иницирана је обнова родне куће Вука Караџића у Тршићу. Паралелно са том иницијативом је предложена изградња Дома културе Вук Караџић у Лозници који би служио као центар културних и еманципаторских активности овог места. Околности под којима је дом подизан представљају веома добру студију случаја културне политике у време Краљевине Југославије. С друге стране, архитектура Дома културе се истиче у амбијенту својим модернистичким декоратитивизмом, што захтева подробнију анализу. На основу веома специфичног пројектантског рукописа, Дом културе се до сада приписивао архитекти Фрањи Урбану. Међутим, како Дом културе у Лозници до сада није био предмет подробнијег истраживања, овај рад би имао за циљ да покуша да на основу доступне архивске грађе у Архиву Југославије и Архиву у Шапцу коначно потврди Урбаново ауторство, као и ближе околности под којим је овај значајан пример међуратне архитектуре Лознице подигнут.
The restoration of the birth house of Vuk Karadžić in Tršić was initiated in 1933. Parallel to this initiative, there was a proposed construction of Dom kulture (House of Culture) Vuk Karadžić in Loznica that would serve as the center for cultural and emancipatory activities of this town. The circumstances under which Dom kulture was built constitute a very good case study for the cultural policy during the Kingdom of Yugoslavia. On the other hand, with its modernistic decorativism the architecture of Dom kulture stands out within the local setting, which requires a more thorough analysis. On the basis of a very specific designer handwriting, so far Dom kulture has been attributed to architect Franja Urban. However, as Dom kulture in Loznica has not been the subject of a more thorough study until now, the aim of this paper is to try to ascertain once and for all the authorship of Urban on the basis of the available archives kept at the Archives of Yugoslavia and the Archives in Šabac, ...as well as to establish the more detailed circumstances under which this important example of architecture between two world was was built in Loznica.
Кључне речи:
Лозница / Дом културе / Фрања Урбан / архитектура / Вук КараџићИзвор:
Саопштења, 2020, 52, 171-182Издавач:
- Републички завод за заштиту споменика културе
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Путник Прица, Владана PY - 2020 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/3981 AB - Године 1933. иницирана је обнова родне куће Вука Караџића у Тршићу. Паралелно са том иницијативом је предложена изградња Дома културе Вук Караџић у Лозници који би служио као центар културних и еманципаторских активности овог места. Околности под којима је дом подизан представљају веома добру студију случаја културне политике у време Краљевине Југославије. С друге стране, архитектура Дома културе се истиче у амбијенту својим модернистичким декоратитивизмом, што захтева подробнију анализу. На основу веома специфичног пројектантског рукописа, Дом културе се до сада приписивао архитекти Фрањи Урбану. Међутим, како Дом културе у Лозници до сада није био предмет подробнијег истраживања, овај рад би имао за циљ да покуша да на основу доступне архивске грађе у Архиву Југославије и Архиву у Шапцу коначно потврди Урбаново ауторство, као и ближе околности под којим је овај значајан пример међуратне архитектуре Лознице подигнут. AB - The restoration of the birth house of Vuk Karadžić in Tršić was initiated in 1933. Parallel to this initiative, there was a proposed construction of Dom kulture (House of Culture) Vuk Karadžić in Loznica that would serve as the center for cultural and emancipatory activities of this town. The circumstances under which Dom kulture was built constitute a very good case study for the cultural policy during the Kingdom of Yugoslavia. On the other hand, with its modernistic decorativism the architecture of Dom kulture stands out within the local setting, which requires a more thorough analysis. On the basis of a very specific designer handwriting, so far Dom kulture has been attributed to architect Franja Urban. However, as Dom kulture in Loznica has not been the subject of a more thorough study until now, the aim of this paper is to try to ascertain once and for all the authorship of Urban on the basis of the available archives kept at the Archives of Yugoslavia and the Archives in Šabac, as well as to establish the more detailed circumstances under which this important example of architecture between two world was was built in Loznica. PB - Републички завод за заштиту споменика културе T2 - Саопштења T1 - „Архитектура дома културе у Лозници (1935−1937) у служби културне политике“ T1 - "Architecture of Dom Kulture in Loznica (1935-1937) in the Service of Cultural Policy" EP - 182 IS - 52 SP - 171 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3981 ER -
@article{ author = "Путник Прица, Владана", year = "2020", abstract = "Године 1933. иницирана је обнова родне куће Вука Караџића у Тршићу. Паралелно са том иницијативом је предложена изградња Дома културе Вук Караџић у Лозници који би служио као центар културних и еманципаторских активности овог места. Околности под којима је дом подизан представљају веома добру студију случаја културне политике у време Краљевине Југославије. С друге стране, архитектура Дома културе се истиче у амбијенту својим модернистичким декоратитивизмом, што захтева подробнију анализу. На основу веома специфичног пројектантског рукописа, Дом културе се до сада приписивао архитекти Фрањи Урбану. Међутим, како Дом културе у Лозници до сада није био предмет подробнијег истраживања, овај рад би имао за циљ да покуша да на основу доступне архивске грађе у Архиву Југославије и Архиву у Шапцу коначно потврди Урбаново ауторство, као и ближе околности под којим је овај значајан пример међуратне архитектуре Лознице подигнут., The restoration of the birth house of Vuk Karadžić in Tršić was initiated in 1933. Parallel to this initiative, there was a proposed construction of Dom kulture (House of Culture) Vuk Karadžić in Loznica that would serve as the center for cultural and emancipatory activities of this town. The circumstances under which Dom kulture was built constitute a very good case study for the cultural policy during the Kingdom of Yugoslavia. On the other hand, with its modernistic decorativism the architecture of Dom kulture stands out within the local setting, which requires a more thorough analysis. On the basis of a very specific designer handwriting, so far Dom kulture has been attributed to architect Franja Urban. However, as Dom kulture in Loznica has not been the subject of a more thorough study until now, the aim of this paper is to try to ascertain once and for all the authorship of Urban on the basis of the available archives kept at the Archives of Yugoslavia and the Archives in Šabac, as well as to establish the more detailed circumstances under which this important example of architecture between two world was was built in Loznica.", publisher = "Републички завод за заштиту споменика културе", journal = "Саопштења", title = "„Архитектура дома културе у Лозници (1935−1937) у служби културне политике“, "Architecture of Dom Kulture in Loznica (1935-1937) in the Service of Cultural Policy"", pages = "182-171", number = "52", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3981" }
Путник Прица, В.. (2020). „Архитектура дома културе у Лозници (1935−1937) у служби културне политике“. in Саопштења Републички завод за заштиту споменика културе.(52), 171-182. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3981
Путник Прица В. „Архитектура дома културе у Лозници (1935−1937) у служби културне политике“. in Саопштења. 2020;(52):171-182. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3981 .
Путник Прица, Владана, "„Архитектура дома културе у Лозници (1935−1937) у служби културне политике“" in Саопштења, no. 52 (2020):171-182, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_3981 .