Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак
Authorized Users Only
2021
Book part (Published version)

Српска академија наука и уметности
Metadata
Show full item recordAbstract
Избор паралелних места у прегледу сличности и разлика између српског предлошка и румунског превода (измене, прилагођавања, изостављања, допуне, погрешке у преводу, лексичке паралеле) показује да Рум није пуки, а камоли дословни превод српског предлошка. За такву оцену нису пресудне чињенице да Рум не
преноси нумерацију и већину наслова из ДЗ, а из ЕН ниједан, као и да неке чланове изоставља. Као што ће показати примери поређења, разлике између два текста не почивају само на спорадичном неразумевању значења појединих речи, израза или синтаксичке логике, већ и на свесној намери преводиоца да се поједини
прописи приближе политичким, друштвеним и економским приликама у којима
је живео румунски живаљ на истоку Хабзбуршке монархије и њиховим обичајима, с циљем да се текст учини разумљивијим. Рецимо, средњовековна обрачунска
јединица перпера прерачунавана је у тадашњи ситан бакарни новац потору, полтуру. Преводилац је водио рачуна и о томе да не увреди владајућу, римокатоличку
вероиспове...ст, па је „латинска јерес“ из предлошка свуда изостављена, а ставови
према римокатолицима ублажени. Ово је важно нагласити да се не би створила
заблуда како су измене у румунском тексту ДЗ, чије се упориште може препознати
у тадашњим приликама у Провинцијалу, сведочанство о његовој примени. Нема
доказа да је Законик – било на српском било на румунском језику – примењиван.
Он је, заправо, био политичко-идеолошки инструмент у државотворним настојањима карловачких митрополита.1 Ни на једном сачуваном препису Карловачке
верзије млађе редакције не пише по чијем се налогу и због чега преписује, нема
ниједан формални наслов који би се очекивао од службеног црквеног акта. Нема
доказа да је служио као извор права чак и у оним питањима у којима је црква
имала судску надлежност. Међу правним приручницима којима су се руководиле
епархијске конзисторије наведене су искључиво збирке канона.
Keywords:
Законик цара Стефана Душана / Рум / румунски живаљSource:
Законик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776), 2021, 5, 265-352Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Note:
- Одељење друштвених наука САНУ, Извори српског права IV Монографија изашла из штампе 2022.
Institution/Community
Istorija / HistoryTY - CHAP AU - Бубало, Ђорђе PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4017 AB - Избор паралелних места у прегледу сличности и разлика између српског предлошка и румунског превода (измене, прилагођавања, изостављања, допуне, погрешке у преводу, лексичке паралеле) показује да Рум није пуки, а камоли дословни превод српског предлошка. За такву оцену нису пресудне чињенице да Рум не преноси нумерацију и већину наслова из ДЗ, а из ЕН ниједан, као и да неке чланове изоставља. Као што ће показати примери поређења, разлике између два текста не почивају само на спорадичном неразумевању значења појединих речи, израза или синтаксичке логике, већ и на свесној намери преводиоца да се поједини прописи приближе политичким, друштвеним и економским приликама у којима је живео румунски живаљ на истоку Хабзбуршке монархије и њиховим обичајима, с циљем да се текст учини разумљивијим. Рецимо, средњовековна обрачунска јединица перпера прерачунавана је у тадашњи ситан бакарни новац потору, полтуру. Преводилац је водио рачуна и о томе да не увреди владајућу, римокатоличку вероисповест, па је „латинска јерес“ из предлошка свуда изостављена, а ставови према римокатолицима ублажени. Ово је важно нагласити да се не би створила заблуда како су измене у румунском тексту ДЗ, чије се упориште може препознати у тадашњим приликама у Провинцијалу, сведочанство о његовој примени. Нема доказа да је Законик – било на српском било на румунском језику – примењиван. Он је, заправо, био политичко-идеолошки инструмент у државотворним настојањима карловачких митрополита.1 Ни на једном сачуваном препису Карловачке верзије млађе редакције не пише по чијем се налогу и због чега преписује, нема ниједан формални наслов који би се очекивао од службеног црквеног акта. Нема доказа да је служио као извор права чак и у оним питањима у којима је црква имала судску надлежност. Међу правним приручницима којима су се руководиле епархијске конзисторије наведене су искључиво збирке канона. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Законик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776) T1 - Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак EP - 352 SP - 265 VL - 5 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4017 ER -
@inbook{ author = "Бубало, Ђорђе", year = "2021", abstract = "Избор паралелних места у прегледу сличности и разлика између српског предлошка и румунског превода (измене, прилагођавања, изостављања, допуне, погрешке у преводу, лексичке паралеле) показује да Рум није пуки, а камоли дословни превод српског предлошка. За такву оцену нису пресудне чињенице да Рум не преноси нумерацију и већину наслова из ДЗ, а из ЕН ниједан, као и да неке чланове изоставља. Као што ће показати примери поређења, разлике између два текста не почивају само на спорадичном неразумевању значења појединих речи, израза или синтаксичке логике, већ и на свесној намери преводиоца да се поједини прописи приближе политичким, друштвеним и економским приликама у којима је живео румунски живаљ на истоку Хабзбуршке монархије и њиховим обичајима, с циљем да се текст учини разумљивијим. Рецимо, средњовековна обрачунска јединица перпера прерачунавана је у тадашњи ситан бакарни новац потору, полтуру. Преводилац је водио рачуна и о томе да не увреди владајућу, римокатоличку вероисповест, па је „латинска јерес“ из предлошка свуда изостављена, а ставови према римокатолицима ублажени. Ово је важно нагласити да се не би створила заблуда како су измене у румунском тексту ДЗ, чије се упориште може препознати у тадашњим приликама у Провинцијалу, сведочанство о његовој примени. Нема доказа да је Законик – било на српском било на румунском језику – примењиван. Он је, заправо, био политичко-идеолошки инструмент у државотворним настојањима карловачких митрополита.1 Ни на једном сачуваном препису Карловачке верзије млађе редакције не пише по чијем се налогу и због чега преписује, нема ниједан формални наслов који би се очекивао од службеног црквеног акта. Нема доказа да је служио као извор права чак и у оним питањима у којима је црква имала судску надлежност. Међу правним приручницима којима су се руководиле епархијске конзисторије наведене су искључиво збирке канона.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Законик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776)", booktitle = "Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак", pages = "352-265", volume = "5", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4017" }
Бубало, Ђ.. (2021). Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак. in Законик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776) Београд : Српска академија наука и уметности., 5, 265-352. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4017
Бубало Ђ. Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак. in Законик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776). 2021;5:265-352. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4017 .
Бубало, Ђорђе, "Румунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложак" in Законик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776), 5 (2021):265-352, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4017 .