Приказ основних података о документу

dc.contributorЧавошки, Коста
dc.creatorБубало, Ђорђе
dc.date.accessioned2022-12-15T14:06:40Z
dc.date.available2022-12-15T14:06:40Z
dc.date.issued2021
dc.identifier.isbn978-86-7025-921-8 (пл. са омотом)
dc.identifier.urihttp://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4017
dc.description.abstractИзбор паралелних места у прегледу сличности и разлика између српског предлошка и румунског превода (измене, прилагођавања, изостављања, допуне, погрешке у преводу, лексичке паралеле) показује да Рум није пуки, а камоли дословни превод српског предлошка. За такву оцену нису пресудне чињенице да Рум не преноси нумерацију и већину наслова из ДЗ, а из ЕН ниједан, као и да неке чланове изоставља. Као што ће показати примери поређења, разлике између два текста не почивају само на спорадичном неразумевању значења појединих речи, израза или синтаксичке логике, већ и на свесној намери преводиоца да се поједини прописи приближе политичким, друштвеним и економским приликама у којима је живео румунски живаљ на истоку Хабзбуршке монархије и њиховим обичајима, с циљем да се текст учини разумљивијим. Рецимо, средњовековна обрачунска јединица перпера прерачунавана је у тадашњи ситан бакарни новац потору, полтуру. Преводилац је водио рачуна и о томе да не увреди владајућу, римокатоличку вероисповест, па је „латинска јерес“ из предлошка свуда изостављена, а ставови према римокатолицима ублажени. Ово је важно нагласити да се не би створила заблуда како су измене у румунском тексту ДЗ, чије се упориште може препознати у тадашњим приликама у Провинцијалу, сведочанство о његовој примени. Нема доказа да је Законик – било на српском било на румунском језику – примењиван. Он је, заправо, био политичко-идеолошки инструмент у државотворним настојањима карловачких митрополита.1 Ни на једном сачуваном препису Карловачке верзије млађе редакције не пише по чијем се налогу и због чега преписује, нема ниједан формални наслов који би се очекивао од службеног црквеног акта. Нема доказа да је служио као извор права чак и у оним питањима у којима је црква имала судску надлежност. Међу правним приручницима којима су се руководиле епархијске конзисторије наведене су искључиво збирке канона.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеоград : Српска академија наука и уметностиsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/inst-2020/200163/RS//sr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.sourceЗаконик цара Стефана Душана, Румунски превод Законика цара Стефана Душана и епитимијног номоканона (1776)sr
dc.subjectЗаконик цара Стефана Душанаsr
dc.subjectРумsr
dc.subjectрумунски живаљsr
dc.titleРумунски превод Душанова законика и Епитимијног номоканона и његов српски предложакsr
dc.typebookPartsr
dc.rights.licenseARRsr
dc.rights.holderСрпска академија наука и уметностиsr
dc.citation.epage352
dc.citation.spage265
dc.citation.volume5
dc.description.otherОдељење друштвених наука САНУ, Извори српског права IV Монографија изашла из штампе 2022.sr
dc.identifier.rcubhttps://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4017
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.cobiss51738121


Документи

Thumbnail

Овај документ се појављује у следећим колекцијама

Приказ основних података о документу