Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века
Апстракт
Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне“ већ и нужне области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено-хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је у одређеној мери мање проучена. Три етничке заједнице (Бошњаци, Срби и Хрвати) и међусобни односи њихових припадника су поједностављени и остају често непознати како за њих саме, тако и за оне „са стране“, при чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на делу „дупла егзотизација“ – посматрање и замишљање нâрода у Босни и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима. Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена.
Кључне речи:
јужнословенске државе / Босна и Херцеговина / Јужни Словени / Бошњаци / Срби / Хрвати / прожимање / удаљавање / спорење / двадесет први векИзвор:
Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“, 2022, 12, 35-35Издавач:
- Удружење фолклориста Србије, Београд
- Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд
- Центар за културу „Вук Караџић“, Лозница
- Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“, Тршић
Институција/група
Etnologija i antropologija / Ethnology and AnthropologyTY - CONF AU - Дражета, Богдан PY - 2022 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4088 AB - Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне“ већ и нужне области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено-хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је у одређеној мери мање проучена. Три етничке заједнице (Бошњаци, Срби и Хрвати) и међусобни односи њихових припадника су поједностављени и остају често непознати како за њих саме, тако и за оне „са стране“, при чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на делу „дупла егзотизација“ – посматрање и замишљање нâрода у Босни и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима. Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена. PB - Удружење фолклориста Србије, Београд PB - Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд PB - Центар за културу „Вук Караџић“, Лозница PB - Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“, Тршић C3 - Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“ T1 - Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века EP - 35 IS - 12 SP - 35 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088 ER -
@conference{ author = "Дражета, Богдан", year = "2022", abstract = "Јужнословенске теме и мотиви нису само „популарне“ већ и нужне области проучавања у етнологији и антропологији. Иако су све јужнословенске савремене државе хетерогене и важне за друштвено-хуманистичке науке у истраживачком смислу, Босна и Херцеговина је у одређеној мери мање проучена. Три етничке заједнице (Бошњаци, Срби и Хрвати) и међусобни односи њихових припадника су поједностављени и остају често непознати како за њих саме, тако и за оне „са стране“, при чему се ту мисли на становнике суседних земаља, а не само особе из остатка европског континента и света. Сматрам да је, сходно томе, на делу „дупла егзотизација“ – посматрање и замишљање нâрода у Босни и Херцеговини као одувек међусобно завађених, али добронамерних и неспремних на новитете у свакодневном животу и другим доменима. Прожимања, удаљавања и спорења међу три заједнице почетком XXI века јесу шанса за другачије и боље разумевање истих, јер без тог дела јужнословенска културна слагалица није сасвим употпуњена.", publisher = "Удружење фолклориста Србије, Београд, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Београд, Центар за културу „Вук Караџић“, Лозница, Научно-образовно културни центар „Вук Караџић“, Тршић", journal = "Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“", title = "Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века", pages = "35-35", number = "12", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088" }
Дражета, Б.. (2022). Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“ Удружење фолклориста Србије, Београд.(12), 35-35. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088
Дражета Б. Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века. in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“. 2022;(12):35-35. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088 .
Дражета, Богдан, "Прожимања, удаљавања и спорења међу Бошњацима, Србима и Хрватима у Босни и Херцеговини почетком XXI века" in Међународни научни скуп „Савремена српска фолклористика XII“, no. 12 (2022):35-35, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4088 .