Метод као предмет или предмет као метод : поучавање (о) уметности у осам корака
Књига (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Предаваче ликовне културе у основним школама махом описују као „пропале сликаре“ који киње мање талентовану децу, а постојање тог предмета као
„губљење времена“. Када је реч о вишим нивоима образовања, ни ту
ситуација није драстично боља. У многим школама се не обрађују феномени из историје и теорије уметности, а тамо где се таква настава
реализује, углавном се карактерише као сувопарна. То као последицу
има тужну чињеницу: студенти који су историју уметности уписали
захваљујући љубави према материји, коју су стекли и неговали током школовања, данас су реткост.
Врло је вероватно да се поучавање (о) уметности могло завршити и у седам или пак девет корака. Но, симболика броја осам, а то
посебно добро знају историчари уметности, јесте вишеструка. Вратимо ли се у тренутак настанка света и свега, присетићемо се да је у
Нојевој барци било осморо људи. Вавилон је имао осам капија. У античком Риму, осми дан је био најзначајнији у животу новорођенчета
– ако би дете преживело дотад..., трљали би га сољу да га заштите од злих духова. Осмица је број који у Кини доноси срећу. Сунчевом зраку треба нешто више од осам минута да стигне до Земље. Паук има
осам ногу. Један од основних музичких појмова јесте октава. Компјутерски бајт чини осам битова. Овај симболички низ завршићу локалним веровањем. Наиме, у давна времена, наши стари су рачунали да
је дете проходало оног момента када би начинило осам самосталних
корака. То је и моја идеја – да се будући наставници историје уметности уз ову књигу ослободе и почну самоуверено да корачају, док
истражују путеве образовања. Јер трка коју нам намеће савремено
друштво знања, сад већ поуздано знамо, бескрајна је (попут положене осмице) и зато мора бити маратон, а не спринт.
Кључне речи:
Ликовна уметност / Методика наставе историје уметности / сврсисходност уметности / илузија / метода / педагогија и/или васпитање кроз образовањеИзвор:
2022Издавач:
- Филозофски факултет у Београду
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - BOOK AU - Божић Маројевић, Милица PY - 2022 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4100 AB - Предаваче ликовне културе у основним школама махом описују као „пропале сликаре“ који киње мање талентовану децу, а постојање тог предмета као „губљење времена“. Када је реч о вишим нивоима образовања, ни ту ситуација није драстично боља. У многим школама се не обрађују феномени из историје и теорије уметности, а тамо где се таква настава реализује, углавном се карактерише као сувопарна. То као последицу има тужну чињеницу: студенти који су историју уметности уписали захваљујући љубави према материји, коју су стекли и неговали током школовања, данас су реткост. Врло је вероватно да се поучавање (о) уметности могло завршити и у седам или пак девет корака. Но, симболика броја осам, а то посебно добро знају историчари уметности, јесте вишеструка. Вратимо ли се у тренутак настанка света и свега, присетићемо се да је у Нојевој барци било осморо људи. Вавилон је имао осам капија. У античком Риму, осми дан је био најзначајнији у животу новорођенчета – ако би дете преживело дотад, трљали би га сољу да га заштите од злих духова. Осмица је број који у Кини доноси срећу. Сунчевом зраку треба нешто више од осам минута да стигне до Земље. Паук има осам ногу. Један од основних музичких појмова јесте октава. Компјутерски бајт чини осам битова. Овај симболички низ завршићу локалним веровањем. Наиме, у давна времена, наши стари су рачунали да је дете проходало оног момента када би начинило осам самосталних корака. То је и моја идеја – да се будући наставници историје уметности уз ову књигу ослободе и почну самоуверено да корачају, док истражују путеве образовања. Јер трка коју нам намеће савремено друштво знања, сад већ поуздано знамо, бескрајна је (попут положене осмице) и зато мора бити маратон, а не спринт. PB - Филозофски факултет у Београду T1 - Метод као предмет или предмет као метод : поучавање (о) уметности у осам корака UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4100 ER -
@book{ author = "Божић Маројевић, Милица", year = "2022", abstract = "Предаваче ликовне културе у основним школама махом описују као „пропале сликаре“ који киње мање талентовану децу, а постојање тог предмета као „губљење времена“. Када је реч о вишим нивоима образовања, ни ту ситуација није драстично боља. У многим школама се не обрађују феномени из историје и теорије уметности, а тамо где се таква настава реализује, углавном се карактерише као сувопарна. То као последицу има тужну чињеницу: студенти који су историју уметности уписали захваљујући љубави према материји, коју су стекли и неговали током школовања, данас су реткост. Врло је вероватно да се поучавање (о) уметности могло завршити и у седам или пак девет корака. Но, симболика броја осам, а то посебно добро знају историчари уметности, јесте вишеструка. Вратимо ли се у тренутак настанка света и свега, присетићемо се да је у Нојевој барци било осморо људи. Вавилон је имао осам капија. У античком Риму, осми дан је био најзначајнији у животу новорођенчета – ако би дете преживело дотад, трљали би га сољу да га заштите од злих духова. Осмица је број који у Кини доноси срећу. Сунчевом зраку треба нешто више од осам минута да стигне до Земље. Паук има осам ногу. Један од основних музичких појмова јесте октава. Компјутерски бајт чини осам битова. Овај симболички низ завршићу локалним веровањем. Наиме, у давна времена, наши стари су рачунали да је дете проходало оног момента када би начинило осам самосталних корака. То је и моја идеја – да се будући наставници историје уметности уз ову књигу ослободе и почну самоуверено да корачају, док истражују путеве образовања. Јер трка коју нам намеће савремено друштво знања, сад већ поуздано знамо, бескрајна је (попут положене осмице) и зато мора бити маратон, а не спринт.", publisher = "Филозофски факултет у Београду", title = "Метод као предмет или предмет као метод : поучавање (о) уметности у осам корака", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4100" }
Божић Маројевић, М.. (2022). Метод као предмет или предмет као метод : поучавање (о) уметности у осам корака. Филозофски факултет у Београду.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4100
Божић Маројевић М. Метод као предмет или предмет као метод : поучавање (о) уметности у осам корака. 2022;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4100 .
Божић Маројевић, Милица, "Метод као предмет или предмет као метод : поучавање (о) уметности у осам корака" (2022), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4100 .