„Doprinos Škole za primenu dekorativne umetnosti razvoju dizajna enterijera u međuratnom Beogradu“

Abstract

Beograd je posle Prvog svetskog rata obeležila građevinska groznica. Podizanje velikog broja novih stambenih zgrada razvilo je i tržište nameštaja. Za razliku od nekih zapadnih zemalja, dizajner enterijera kao posebna profesija nije postojala u Kraljevini SHS/Jugoslaviji. Unutrašnjim uređenjem bavili su se prevashodno arhitekti, dok su nameštaj proizvodile ili uvozile specijalizovane firme. Međutim, čest je bio slučaj da se uređenje stanova i izrada nameštaja kopiraju iz inostranih časopisa bez stručne podrške. U takvoj atmosferi veliki doprinos razvoju dizajna nameštaja i enterijera dala je Škola za primenu dekorativne umetnosti koju je osnovala Margita Gita Nušić Predić (1896-1970). Margita Predić se školovala u Parizu i po povratku u Beograd 1926. godine osnovala je školu koja se nalazila u Brankovoj 24. Za nepune tri godine njenu školu je pohađalo sedamdeset učenica. Škola je promovisala svoj rad kroz godišnje izložbe prodajnog karaktera. Na osnovu ilustracija iz periodike evidentno je da je u školi negovan savremen dizajn sa snažnim uticajem ar dekoa. Ideja Margite Predić je bila da se radom škole i izložbama postepeno gradi ukus građanstva za enterijer i primenjenu umetnost. S obzirom da su polaznici škole prevashodno bile žene, rad ove ustanove dodatno je doprineo afirmaciji i prisustvu umetnica i dizajnerki u Kraljevini Jugoslaviji. Rad Margite Predić i njene Škole za primenu dekorativne umetnosti je u dosadašnjoj istoriografiji bio gotovo nepoznat. Zbog toga je cilj ovog rada da istraži doprinos ovog značajnog fenomena u beogradskoj umetničkoj sceni međuratnog perioda.