Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
Фолклоризам је на београдској архитектонској сцени представљао извесно одступање од главних токова, позивајући се на аутентичну народну архитектуру, односно на повезивање градитељског наслеђа и актуелних тенденција. Као главни узори издвојили су се балканска профана архитектура из 19. века и моравска кућа. Показало се да је овај стил најадекватнији за пројектовање индивидуалних породичних кућа, вила и резиденција, за разлику од других типова објеката. Иако су се и раније јављали покушаји обнове ,,народне" уметности, прави подухват у том правцу направио је Бранислав Којић. Од пројекта за Уметнички павиљон ,,Цвијета Зузорић", Којић је трагао за јединственим архитектонским изразом користећи модерну верзију народног градитељства. Његова дела, као и научно-истраживачки рад поспешили су развитак сличних идеја архитеката у међуратнм периоду. Функционалност је постала важна одлика фолклоризма, као и једна од могућности очувања градитељске баштине у савременој архитектури. Његова у политичке с...врхе као врсте volkisch (народне) aрхиткетуре, била је присутна употреба током владавине краља Александра Карађорђевића. До гашења фолклоризма довели су и његова недовољна афирмисаност у јавности, мала потражња и Други светски рат. По завршетку рата јавио се покушај обнове оваквог приступа, и то у форми социјалистичког рализма. ,,Национално по форми" пронашло је пут преко стилског језика фолклоризма, суштински измењеног из корена.
Кључне речи:
фолклоризам / Бранислав Којић / архитектура / Београд / народно градитељство / Балкан / Југославија / социјалистички реализамИзвор:
Годишњак града Београда, 2010, 57, 175-210Издавач:
- Музеј града Београда
Институција/група
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Путник, Владана PY - 2010 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4132 AB - Фолклоризам је на београдској архитектонској сцени представљао извесно одступање од главних токова, позивајући се на аутентичну народну архитектуру, односно на повезивање градитељског наслеђа и актуелних тенденција. Као главни узори издвојили су се балканска профана архитектура из 19. века и моравска кућа. Показало се да је овај стил најадекватнији за пројектовање индивидуалних породичних кућа, вила и резиденција, за разлику од других типова објеката. Иако су се и раније јављали покушаји обнове ,,народне" уметности, прави подухват у том правцу направио је Бранислав Којић. Од пројекта за Уметнички павиљон ,,Цвијета Зузорић", Којић је трагао за јединственим архитектонским изразом користећи модерну верзију народног градитељства. Његова дела, као и научно-истраживачки рад поспешили су развитак сличних идеја архитеката у међуратнм периоду. Функционалност је постала важна одлика фолклоризма, као и једна од могућности очувања градитељске баштине у савременој архитектури. Његова у политичке сврхе као врсте volkisch (народне) aрхиткетуре, била је присутна употреба током владавине краља Александра Карађорђевића. До гашења фолклоризма довели су и његова недовољна афирмисаност у јавности, мала потражња и Други светски рат. По завршетку рата јавио се покушај обнове оваквог приступа, и то у форми социјалистичког рализма. ,,Национално по форми" пронашло је пут преко стилског језика фолклоризма, суштински измењеног из корена. PB - Музеј града Београда T2 - Годишњак града Београда T1 - Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950) EP - 210 IS - 57 SP - 175 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132 ER -
@article{ author = "Путник, Владана", year = "2010", abstract = "Фолклоризам је на београдској архитектонској сцени представљао извесно одступање од главних токова, позивајући се на аутентичну народну архитектуру, односно на повезивање градитељског наслеђа и актуелних тенденција. Као главни узори издвојили су се балканска профана архитектура из 19. века и моравска кућа. Показало се да је овај стил најадекватнији за пројектовање индивидуалних породичних кућа, вила и резиденција, за разлику од других типова објеката. Иако су се и раније јављали покушаји обнове ,,народне" уметности, прави подухват у том правцу направио је Бранислав Којић. Од пројекта за Уметнички павиљон ,,Цвијета Зузорић", Којић је трагао за јединственим архитектонским изразом користећи модерну верзију народног градитељства. Његова дела, као и научно-истраживачки рад поспешили су развитак сличних идеја архитеката у међуратнм периоду. Функционалност је постала важна одлика фолклоризма, као и једна од могућности очувања градитељске баштине у савременој архитектури. Његова у политичке сврхе као врсте volkisch (народне) aрхиткетуре, била је присутна употреба током владавине краља Александра Карађорђевића. До гашења фолклоризма довели су и његова недовољна афирмисаност у јавности, мала потражња и Други светски рат. По завршетку рата јавио се покушај обнове оваквог приступа, и то у форми социјалистичког рализма. ,,Национално по форми" пронашло је пут преко стилског језика фолклоризма, суштински измењеног из корена.", publisher = "Музеј града Београда", journal = "Годишњак града Београда", title = "Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)", pages = "210-175", number = "57", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132" }
Путник, В.. (2010). Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950). in Годишњак града Београда Музеј града Београда.(57), 175-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132
Путник В. Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950). in Годишњак града Београда. 2010;(57):175-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132 .
Путник, Владана, "Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)" in Годишњак града Београда, no. 57 (2010):175-210, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132 .