Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Фолклоризам је на београдској архитектонској сцени представљао извесно одступање од главних токова, позивајући се на аутентичну народну архитектуру, односно на повезивање градитељског наслеђа и актуелних тенденција. Као главни узори издвојили су се балканска профана архитектура из 19. века и моравска кућа. Показало се да је овај стил најадекватнији за пројектовање индивидуалних породичних кућа, вила и резиденција, за разлику од других типова објеката. Иако су се и раније јављали покушаји обнове ,,народне" уметности, прави подухват у том правцу направио је Бранислав Којић. Од пројекта за Уметнички павиљон ,,Цвијета Зузорић", Којић је трагао за јединственим архитектонским изразом користећи модерну верзију народног градитељства. Његова дела, као и научно-истраживачки рад поспешили су развитак сличних идеја архитеката у међуратнм периоду. Функционалност је постала важна одлика фолклоризма, као и једна од могућности очувања градитељске баштине у савременој архитектури. Његова у политичке с...врхе као врсте volkisch (народне) aрхиткетуре, била је присутна употреба током владавине краља Александра Карађорђевића. До гашења фолклоризма довели су и његова недовољна афирмисаност у јавности, мала потражња и Други светски рат. По завршетку рата јавио се покушај обнове оваквог приступа, и то у форми социјалистичког рализма. ,,Национално по форми" пронашло је пут преко стилског језика фолклоризма, суштински измењеног из корена.
Keywords:
фолклоризам / Бранислав Којић / архитектура / Београд / народно градитељство / Балкан / Југославија / социјалистички реализамSource:
Годишњак града Београда, 2010, 57, 175-210Publisher:
- Музеј града Београда
Institution/Community
Istorija umetnosti / History of ArtTY - JOUR AU - Путник, Владана PY - 2010 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4132 AB - Фолклоризам је на београдској архитектонској сцени представљао извесно одступање од главних токова, позивајући се на аутентичну народну архитектуру, односно на повезивање градитељског наслеђа и актуелних тенденција. Као главни узори издвојили су се балканска профана архитектура из 19. века и моравска кућа. Показало се да је овај стил најадекватнији за пројектовање индивидуалних породичних кућа, вила и резиденција, за разлику од других типова објеката. Иако су се и раније јављали покушаји обнове ,,народне" уметности, прави подухват у том правцу направио је Бранислав Којић. Од пројекта за Уметнички павиљон ,,Цвијета Зузорић", Којић је трагао за јединственим архитектонским изразом користећи модерну верзију народног градитељства. Његова дела, као и научно-истраживачки рад поспешили су развитак сличних идеја архитеката у међуратнм периоду. Функционалност је постала важна одлика фолклоризма, као и једна од могућности очувања градитељске баштине у савременој архитектури. Његова у политичке сврхе као врсте volkisch (народне) aрхиткетуре, била је присутна употреба током владавине краља Александра Карађорђевића. До гашења фолклоризма довели су и његова недовољна афирмисаност у јавности, мала потражња и Други светски рат. По завршетку рата јавио се покушај обнове оваквог приступа, и то у форми социјалистичког рализма. ,,Национално по форми" пронашло је пут преко стилског језика фолклоризма, суштински измењеног из корена. PB - Музеј града Београда T2 - Годишњак града Београда T1 - Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950) EP - 210 IS - 57 SP - 175 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132 ER -
@article{ author = "Путник, Владана", year = "2010", abstract = "Фолклоризам је на београдској архитектонској сцени представљао извесно одступање од главних токова, позивајући се на аутентичну народну архитектуру, односно на повезивање градитељског наслеђа и актуелних тенденција. Као главни узори издвојили су се балканска профана архитектура из 19. века и моравска кућа. Показало се да је овај стил најадекватнији за пројектовање индивидуалних породичних кућа, вила и резиденција, за разлику од других типова објеката. Иако су се и раније јављали покушаји обнове ,,народне" уметности, прави подухват у том правцу направио је Бранислав Којић. Од пројекта за Уметнички павиљон ,,Цвијета Зузорић", Којић је трагао за јединственим архитектонским изразом користећи модерну верзију народног градитељства. Његова дела, као и научно-истраживачки рад поспешили су развитак сличних идеја архитеката у међуратнм периоду. Функционалност је постала важна одлика фолклоризма, као и једна од могућности очувања градитељске баштине у савременој архитектури. Његова у политичке сврхе као врсте volkisch (народне) aрхиткетуре, била је присутна употреба током владавине краља Александра Карађорђевића. До гашења фолклоризма довели су и његова недовољна афирмисаност у јавности, мала потражња и Други светски рат. По завршетку рата јавио се покушај обнове оваквог приступа, и то у форми социјалистичког рализма. ,,Национално по форми" пронашло је пут преко стилског језика фолклоризма, суштински измењеног из корена.", publisher = "Музеј града Београда", journal = "Годишњак града Београда", title = "Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)", pages = "210-175", number = "57", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132" }
Путник, В.. (2010). Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950). in Годишњак града Београда Музеј града Београда.(57), 175-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132
Путник В. Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950). in Годишњак града Београда. 2010;(57):175-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132 .
Путник, Владана, "Фолклоризам у архитектури Београда (1918-1950)" in Годишњак града Београда, no. 57 (2010):175-210, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4132 .