Прилог проучавању развојних токова међуратне стамбене архитектуре Београда

Abstract

Током међуратног периода, у Београду, престоници Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославије), дошло је до наглог пораста броја становника као и процеса модернизације, што је проузроковало недостатак стамбеног простора. Ове околности утицале су на даљи развитак форме „београдског стана“, у чијој се специфичној просторној организацији огледа свакодневни живот појединца, од београдске средње класе до интелектуалне елите. Овај рад представља покушај да се закорачи у област изучавања историје ентеријера, као и да се расветли утицај просторних проблема организације стамбеног простора на развој модерног друштва и архитектуре у Београду. Поставља се питање у којој мери је архитектура утицала на потребе човека, а колико су човекови захтеви одређивали простор у којем живи. Анализа конструкције „београдског стана“ третирана је кроз три типолошки различита стамбена објекта: стамбену зграду, пословно-стамбену палату и вилу. Сва три типа објекта различито примењују форму „београдског стана“, али је чињеница да је та форма подједнако била заступљена код стамбених објеката као и код слободостојећих вила. Део рада такође третира и послератну ситуацију, која је обележена променом режима и процесом национализације, која је допринела да се многи станови саграђени током међуратног периода девастирају, преграде, тако да им се промени и наруши првобитна функција и концепт.