The Church of Assumption of Blessed Virgin Mary in Belgrade: A Memorial to the Fallen French Soldiers on the Thessaloniki Front

Abstract

Пријатељство између француског и српског народа учвршћено је захваљујући заједничком борбом у Првом светском рату. Иницијатива да се подигне меморијална црква посвећења француским војницима погинулим на Солунском фронту покренута је 1938. године од стране Комитета на челу са адмиралом Франшеом д'Епереом. Спомен-цркве француским војним жртвама је делом била замишљена да овековечи значај француске помоћи српској војсци у Првом светском рату. Том приликом је изабран архитекта Бранислав Маринковић за израду нацрта такозване „Француске цркве“ на Котеж-Неимару. Маринковић је по завршетку студија архитектуре у Београду провео две године специјализације у Паризу, тадашњем центру образовања за југословенску интелектуалну елиту. На основу анализе француске сакралне и меморијалне архитектуре међуратног периода може се закључити да је Браниславу Маринковићу управо његово искуство у Француској донело посао на овом пројекту, јединственом у његовом стваралаштву, које карактеришту махом профани и стамбени објекти. Изградња спомен-цркве такође говори о снажном односу између Француске и Србије и током четврте деценије двадесетог века, када је француски културни и политички утицај у Краљевини Југославији ослабио. Црква Узнесења Блажене Дјевице Марије је пројектована тако да обилује поред хришћанске и ратном симболиком и иконографијом, као и формом која указује на тријумф и победу. Нажалост, већина елемената предиђених пројектом никада није изведена услед прекида радова на изградњи цркве са Другим светским ратом. Француска спомен-црква завршена је пола века касније, лишена оригиналне иконографије, али се и поред тога може свстати у објекте који су обележили значајан искорак у развоју сакралне архитектуре у Краљевини Југославији.

In 1938 there was an initiative to erect a sacral edifice in Belgrade as a memorial to the fallen French soldiers on the Eastern Front. Architect Branislav Marinković, who has spent his specialization in Paris from 1930 to 1932, was chosen to develop a project for this memorial church. Building a memorial church dedicated to the so-called "other", in this case foreign fallen soldiers, even though they were allies, is a specific example which speaks to strong relationship between French and Serbian people, even though the political situation in the late 1930s indicated the weakening of the French-Yugoslavian relations. The paper also considers the importance of this project for the development of sacral architecture in the Kingdom of Yugoslavia and possible references Branislav Marinković implemented from his Paris experience.