Соколски домови у контексту развоја југословенске архитектонске сцене (1918‒1941)

Abstract

Соколска архитектура представља један значајан сегмент у историји југословенске архитектуре, јер пре свега одсликава друштвену и културну климу Краљевине Југославије. Међутим, и поред делимичног удела државе у формирању визуелне културе Соколства, на великом броју сачуваних пројеката соколских домова може се уочити лични архитектонски речник и сензибилиитет пројектаната. У односу на градитељска остварења државе и приватних појединаца соколска архитектура је пружала далеко већу слободу архитектима приликом пројектовања, a самим тим се стилски несметано развијала. На основу тога се могу пратити и јасно издвојити главни токови у архитектури међуратног периода на територији Краљевине Југославије, као и на који начин је масовно пројектовање соколских домова допринело афирмацији и каснијој популарности одређених архитектонских покрета, попут експресионизма или модернизма.

Sokol architecture represents an important part in the history of Yugoslavian architecture, because it primarily reflects the social and cultural climate of the Kingdom of Yugoslavia. However, besides the partial contribution of the state in the forming of Sokol visual culture, a significant number of preserved projects of the Sokol halls show personal language and the sensibility of the architects. Comparing to the architectural achievements of the state and the private investors Sokol architecture gave far more freedom in designing, thus its development was undisturbed. On the basis of that, the main architectural courses during the interwar period in the Kingdom of Yugoslavia can be followed and marked, as well as the way in which the mass designing of the Sokol halls contributed the affirmation and later popularity of certain architectural movements, such as Expressionism or Modernity.