Identitet i iskustava transrodnih osoba u srbiji u periodu detinjstva – interpretativna fenomenološka analiza

Abstract

Fenomen transrodnosti, određen kao različitost između pripisanog polai rodnog identiteta osobe, zadobija sve veću pažnju naučne i opšte javnosti. U prethodnojdeceniji dolazi do značajnog zaokreta u pristupu, gde tradicionalni psihopatologizujućimedicinski pristup zamenjuje shvatanje rodne različitosti kao nepatološkog fenomena (ICD-11), a kategorijalno shvatanje roda zamenjuje posmatranje roda kao spektra (APA, 2015).Uporedo s promenom pristupa raste i spremnost naučne zajednice da čuje iskustva samihtransrodnih osoba, umesto da ih posmatra kao predmet istraživanja fokusiranih na medicinskeintervencije i psihopatološke fenomene. Pored toga, podaci koji ukazuju na veću prevalencurazličitih tegoba iz domena mentalnog zdravlja kod trasnrodnih osoba u poređenju sacisrodnim osobama sve više se razumeju kao posledica različitih oblika stigmatizacije (Robleset al., 2016), dok se rodno afirmativno okruženje smatra protektivnim faktorom za mentalnozdravlje (Olson et al., 2016). U ovom radu će biti analizirana iskustva odraslih transrodnih osobau Srbiji koja se odnose na period njihovog detinjstva i osnovne škole, uključujući iskustvaodbacivanja i različitih oblika nasilja, kako od strane vršnjaka, tako i od strane odraslih osoba.Ovaj rani razvojni period je važan jer predstavlja početak razvoja transrodnog identiteta, aujedno ukazuje i na problematične obrasce odnošenja drugih ljudi prema ovim ranimispoljavanjima rodne različitosti, kako unutar porodičnog, tako i unutar školskog konteksta.Ovi problematični obrasci i reakcije okruženja transrodne osobe često prate i kasnije tokomživota i značajno oblikuju njihovo samodoživljavanje.