Заштита нематеријалног културног наслеђа мањина у Републици Србији – прилике и препреке
Opportunities and obstacles to minority intangible cultural protection in Serbia
Abstract
Intangible cultural heritage (ICH) is consisted of core set of symbols, beliefsand practices that are considered as key representations of cultural (ethnic, religious etc.) identity of a given social group. The global framework for ICH researchand protection is UNESCO 2003 Convention for safeguarding of ICH, ratified bySerbia in 2010. According to its structure and policy, UNESCO holds nation statesresponsible for ICH safeguarding. Most national systems in the first years of implementation are mostly dedicated to the majoritarian heritage. As a consequence,minority ICH is underrepresented in national registers of nation states worldwide,including Southeastern Europe. Our own current research shows that many prominent minority representatives find this to be another form of identity suppressionand points the conclusion that regular anthropological deconstruction of realityof identities is counter-indicative to the prevention of identity-based conflicts.Communities perceive their identit...ies as objective and real and feel critical socialtheory approach to their customs and traditions, predominant in anthropology, isillegitimate or even offensive. It is concluded that it should be replaced with a mucholder, ethnological cultural-historical paradigm and coupled with more inclusiveinstitutional set-up for heritage protection.
Нематеријално културно наслеђе (НКН) представљаскуп кључних веровања и пракси која симболизују културни идентитет одређенедруштвене групе, по правилу са етничким, односно религијским предзнаком. Основни оквир (проучавања и) заштите НКН на глобалном нивоу јестеКонвенција о његовом очувању, коју је Унеско усвојио 2003. године, а Србијаратификовала 2010. године. Етнолошко-антрополошка истраживања показујуда етничке и конфесионалне заједнице широм света, па тако и у РепублициСрбији, елементе нематеријалног културног наслеђа доживљавају не самокао симболе, већ и као објективне маркере сопственог идентитета и кључнаместа кохезије и континуитета својих заједница. Унеско препушта државама--потписницама да осмисле сопствену мрежу заштите НКН што, како показујекомпаративна пракса, доводи превасходно до заштите већинског наслеђа.Усмерена истраживања посвећена примени етнологије и антропологије на доменетнополитике показују да представници мањинских заједница доживљавајуподзаступљеност елемената њ...иховог НКН као облик културне репресије.У том смислу, заштита НКН није тек пуко стручно и техничко питање већпотенцијално осетљиво политичко, правно, безбедносно и економско питањекоје захтева континуирану сарадњу и бригу наших научно-истраживачких организација и институција јавне управе и локалне самоуправе. У овом предавањуизлажу се значајнији до сада уочени проблеми, откривени у вези са заштитоммањинског НКН у Србији и промишљају прилике и начини да се она из мултикултурног семена раздора преобликује у интеркултурни мирнодопски инструмент.
Keywords:
intangible cultural heritage / cultural identity / national minorities / cultural rights / UNESCOSource:
Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017., 2019, 63-69Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
- Identity Politics of the European Union: Customisation and Application in the Republic of Serbia (RS-177017)
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 177. Одељење друштвених наука, Одбор за проучавање националних мањина и људских права ; књ. 42
Collections
Institution/Community
Etnologija i antropologija / Ethnology and AnthropologyTY - CONF AU - Миленковић, Милош PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/9336 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4206 AB - Intangible cultural heritage (ICH) is consisted of core set of symbols, beliefsand practices that are considered as key representations of cultural (ethnic, religious etc.) identity of a given social group. The global framework for ICH researchand protection is UNESCO 2003 Convention for safeguarding of ICH, ratified bySerbia in 2010. According to its structure and policy, UNESCO holds nation statesresponsible for ICH safeguarding. Most national systems in the first years of implementation are mostly dedicated to the majoritarian heritage. As a consequence,minority ICH is underrepresented in national registers of nation states worldwide,including Southeastern Europe. Our own current research shows that many prominent minority representatives find this to be another form of identity suppressionand points the conclusion that regular anthropological deconstruction of realityof identities is counter-indicative to the prevention of identity-based conflicts.Communities perceive their identities as objective and real and feel critical socialtheory approach to their customs and traditions, predominant in anthropology, isillegitimate or even offensive. It is concluded that it should be replaced with a mucholder, ethnological cultural-historical paradigm and coupled with more inclusiveinstitutional set-up for heritage protection. AB - Нематеријално културно наслеђе (НКН) представљаскуп кључних веровања и пракси која симболизују културни идентитет одређенедруштвене групе, по правилу са етничким, односно религијским предзнаком. Основни оквир (проучавања и) заштите НКН на глобалном нивоу јестеКонвенција о његовом очувању, коју је Унеско усвојио 2003. године, а Србијаратификовала 2010. године. Етнолошко-антрополошка истраживања показујуда етничке и конфесионалне заједнице широм света, па тако и у РепублициСрбији, елементе нематеријалног културног наслеђа доживљавају не самокао симболе, већ и као објективне маркере сопственог идентитета и кључнаместа кохезије и континуитета својих заједница. Унеско препушта државама--потписницама да осмисле сопствену мрежу заштите НКН што, како показујекомпаративна пракса, доводи превасходно до заштите већинског наслеђа.Усмерена истраживања посвећена примени етнологије и антропологије на доменетнополитике показују да представници мањинских заједница доживљавајуподзаступљеност елемената њиховог НКН као облик културне репресије.У том смислу, заштита НКН није тек пуко стручно и техничко питање већпотенцијално осетљиво политичко, правно, безбедносно и економско питањекоје захтева континуирану сарадњу и бригу наших научно-истраживачких организација и институција јавне управе и локалне самоуправе. У овом предавањуизлажу се значајнији до сада уочени проблеми, откривени у вези са заштитоммањинског НКН у Србији и промишљају прилике и начини да се она из мултикултурног семена раздора преобликује у интеркултурни мирнодопски инструмент. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017. T1 - Заштита нематеријалног културног наслеђа мањина у Републици Србији – прилике и препреке T1 - Opportunities and obstacles to minority intangible cultural protection in Serbia EP - 69 SP - 63 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9336 ER -
@conference{ author = "Миленковић, Милош", year = "2019", abstract = "Intangible cultural heritage (ICH) is consisted of core set of symbols, beliefsand practices that are considered as key representations of cultural (ethnic, religious etc.) identity of a given social group. The global framework for ICH researchand protection is UNESCO 2003 Convention for safeguarding of ICH, ratified bySerbia in 2010. According to its structure and policy, UNESCO holds nation statesresponsible for ICH safeguarding. Most national systems in the first years of implementation are mostly dedicated to the majoritarian heritage. As a consequence,minority ICH is underrepresented in national registers of nation states worldwide,including Southeastern Europe. Our own current research shows that many prominent minority representatives find this to be another form of identity suppressionand points the conclusion that regular anthropological deconstruction of realityof identities is counter-indicative to the prevention of identity-based conflicts.Communities perceive their identities as objective and real and feel critical socialtheory approach to their customs and traditions, predominant in anthropology, isillegitimate or even offensive. It is concluded that it should be replaced with a mucholder, ethnological cultural-historical paradigm and coupled with more inclusiveinstitutional set-up for heritage protection., Нематеријално културно наслеђе (НКН) представљаскуп кључних веровања и пракси која симболизују културни идентитет одређенедруштвене групе, по правилу са етничким, односно религијским предзнаком. Основни оквир (проучавања и) заштите НКН на глобалном нивоу јестеКонвенција о његовом очувању, коју је Унеско усвојио 2003. године, а Србијаратификовала 2010. године. Етнолошко-антрополошка истраживања показујуда етничке и конфесионалне заједнице широм света, па тако и у РепублициСрбији, елементе нематеријалног културног наслеђа доживљавају не самокао симболе, већ и као објективне маркере сопственог идентитета и кључнаместа кохезије и континуитета својих заједница. Унеско препушта државама--потписницама да осмисле сопствену мрежу заштите НКН што, како показујекомпаративна пракса, доводи превасходно до заштите већинског наслеђа.Усмерена истраживања посвећена примени етнологије и антропологије на доменетнополитике показују да представници мањинских заједница доживљавајуподзаступљеност елемената њиховог НКН као облик културне репресије.У том смислу, заштита НКН није тек пуко стручно и техничко питање већпотенцијално осетљиво политичко, правно, безбедносно и економско питањекоје захтева континуирану сарадњу и бригу наших научно-истраживачких организација и институција јавне управе и локалне самоуправе. У овом предавањуизлажу се значајнији до сада уочени проблеми, откривени у вези са заштитоммањинског НКН у Србији и промишљају прилике и начини да се она из мултикултурног семена раздора преобликује у интеркултурни мирнодопски инструмент.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017.", title = "Заштита нематеријалног културног наслеђа мањина у Републици Србији – прилике и препреке, Opportunities and obstacles to minority intangible cultural protection in Serbia", pages = "69-63", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9336" }
Миленковић, М.. (2019). Заштита нематеријалног културног наслеђа мањина у Републици Србији – прилике и препреке. in Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017. Београд : Српска академија наука и уметности., 63-69. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9336
Миленковић М. Заштита нематеријалног културног наслеђа мањина у Републици Србији – прилике и препреке. in Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017.. 2019;:63-69. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9336 .
Миленковић, Милош, "Заштита нематеријалног културног наслеђа мањина у Републици Србији – прилике и препреке" in Права националних мањина у уставноправном систему Републике Србије : зборник радова са Округлог стола одржаног 27. новембра 2017. (2019):63-69, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_9336 .