Моћ појединца у остваривању прореченог у Цицероновом делу De divinatione*

Abstract

Предмет овог рада је Цицеронов спис De divinatione, који ће нам својим многобројним примерима из историје грчког и римског народа помоћи да сагледамо узрочно-последични низ кризе, дивинације и њеног превазилажења, те улоге појединца у поменутом низу. Цицерон у овом спису новијег филозофског дискурса са религијском тематиком аргументовано расправља о дивинацији, износећи опречне ставове кроз свој лик и лик свог брата Квинта. Занима нас шира слика јавног мњења Римљана о овој вештини, колики утицај појединац који добија дивинацију има на исход прореченог с обзиром на то да традиција доношења како јавних тако и личних одлука у складу са ауспицијама сеже до ab urbe condita. Анализираћемо примере које нам дају Квинт и Марко, и утврдити који су путеви преноса дивинације од богова ка људима, да ли је комуникација једносмерна или двосмерна и да ли се из ње могу „прочитати“ намере богова који их шаљу.

The subject of this paper is Cicero's treatise De divinatione, which will help us, through its numerous examples from the history of the Greek and Roman peoples, to see the cause-and-effect sequence of the crisis, divination and its overcoming, and the role of the individual in the mentioned sequence. In this more modern philosophical discourse with a religious theme, Cicero discusses divination in an argumentative manner, presenting conflicting views through his character and that of his brother Quintus. We are interested in the broader picture of the public opinion of the Romans about this skill, how much agency the individual who receives divination has on the outcome of what was prophesied, given that the tradition of making both public and personal decisions in accordance with auspices goes back to ab urbe condita. We will analyze the examples given to us by Quintus and Marco and determine what were the ways of transmission of divination from the gods to people; whether the communication was one-sided or not; and whether the intentions of the gods who send the divinations could be “divined” from them.