Klasik o klasiku tj. Vojin Milić o Maksu Veberu: metodologija nemačkog klasika pod lupom jugoslovenskog sociologa

Abstract

Artur Stinčkomb u svom čuvenom tekstu „Treba li sociolozi da zaborave svoje majke i očeve?” izdvaja šest funkcija klasične sociologije: „probni kamen” (dela klasika kao model dobrog rada), „razvojni zadatak” (didaktička uloga), „intelektualni sitniš” (klasične reference kao „mapa puta” za međusobno razumevanje sociologa), „fundamentalne ideje” (podsećanje na teme koje sociologiju izdvajaju od drugih disciplina), „rutinska nauka” (pronalaženje novih hipoteza u mnogo puta iščitavanim delima) i „rituali” (identitetska funkcija). Imajući u vidu da se u ovom radu bavimo zaostavštinom dva klasika (nemačkog „oca osnivača” cele discipline i jugoslovenskog klasika čiji su radovi umnogome „kamen temeljac” domaće sociologije), cilj nam je da analiziramo na koji način Milićevo prepoznavanje i tumačenje Veberovog balansa između istorizma i pozitivizma (kroz koncepte razumevajuće sociologije i idealnog tipa) ispunjava gorenavedene funkcije koje će nam pomoći da Milićev rad uvrstimo u kategoriju klasika. Prvo, nastojaćemo da pokažemo da su Milićevi zaključci o Veberu veoma originalni, inovativni i nadasve plauzibilni (što je posebno važno imajući u vidu relativno malu vremensku distancu koja Miliću nije omogućila akumulaciju znanja kakvu imamo danas). Drugo, istaći ćemo važnost deljenja Milićevih nalaza sa savremenim studentkinjama i studentima, kojima su reči jugoslovenskog sociologa najbolji način da se možda i prvi put upoznaju sa opusom Maksa Vebera. Treće, funkcije „intelektualnog sitniša”, „fundamentalnih ideja” i „rutinske nauke” sublimiraćemo u jedinstvenu tematizaciju Milićeve minuciozne analize najvažnijih, pa čak i onih na prvi pogled vešto skrivenih smernica i zagonetki koje je Maks Veber ostavio čitaocima, sa posebnim naglaskom na epistemološke i metodološke potporne stubove sociologije. Na kraju, akcenat ćemo staviti i na identitetsku dimenziju koju Milićev rad može i treba da ima za domaće sociologe i sociološkinje. Kroz prizmu njegovog razumevanja Veberove metodologije, ali i opšte sociologije, pokazaćemo zašto je važno da buduće generacije sociologa na ovim prostorima ne zaborave svoje očeve – da odmah odgovorimo na Stinčkombovo pitanje iz naslova teksta, sa naglaskom na lokalnu dimenziju postavljenog upita.