Интеркултурална компетенција у силабусима за немачки језик струке

Abstract

Интеркултурна компетенција као једна од кључних компетенција представља интегрални део великог броја оквира компетенција за 21. век. Као генеричка и трансверзална компетенција она се може развијати и у формалном и у неформалном контексту у свим етапама образовања. У посткомуникативној дидактици страних језика интеркултурна компетенција представља један од циљева учења страних језика. Упркос томе, очите су разлике у начину на који се интеркултурна компетенција третира у силабусима за наставу немачког језика струке на нефилолошким факултетима. Значај интегрисања интеркултурних садржаја у високошколско образовањe на нефилолошким факултетима код нас није до сада био предмет анализе, а заступљеност интеркултурног учења у курикулумима и силабусима није истраживана. Циљ истраживања био је да се утврди да ли су у силабусима дефинисани циљеви и исходи који омогућавају развијање интеркултурне компетенције. Сходно циљу извршена је анализа циљева и исхода учења, као и анализа приступа културолошким садржајима (фактографског, комуникативног, интеркултурног или транскултурног) на којима се заснивају одабрани садржаји заступљени у силабусима за немачки језик струке на нефилолошким факултетима. Подаци су добијени методом анализе садржаја 14 силабуса за немачки језик струке на нефилолошким факултетима. Резултати анализе указују на недовољну заступњеност елемената интеркултурног учења, и на потребу иновирања силабуса за немачки језик струке на нефилолошким факултетима у Републици Србији.

In post-communicative foreign language developing intercultural competence is considered to be one of the goals of foreign language learning. However, there are clear differences in the way intercultural communication is addressed in the syllabi for German for specific purposes (GSP) taught at non-philological faculties. The purpose of this research has been to establish the goals which enable developing intercultural competence have been incorporated in the syllabi. To that aim, an analysis of learning goals has been carried out, as well as the analysis of the different approaches to linguo-pragmatic content (factual, communicative, intercultural and transcultural) governing the choice of the content covered by the syllabi. The results have been obtained by the analysis of the content of 14 syllabi for teaching GSP at non-philological faculties. They show that only 30% of the analyzed syllabi contain elements of linguo-pragmatic content, only one syllabus specifies goals incorporated in this approach, while four contain goals characteristic of factual and communicative approaches. The obtained results point to the insufficient coverage of elements of intercultural learning, as well as to the need to update the existing GSP syllabi at non-philological faculties in the Republic of Serbia.