Formiranje i rana ekspresionistička faza časopisa Zenit

Abstract

Orijentisanost ka ekspresionizmu jasno se ispoljava kroz ranu fazu zenitističkog pokreta, i posebno je vidljiv u prvim brojevima Zenita tokom 1921. godine. Osim idejnih koncepcija, odlike ekspresionizma izražene su u tipografiji časopisa i reprodukovanim delima. Zenit u početku reprodukuje dela više ili manje afirmisanih ekspresionističkih umetnika, Vilka Gecana, Egona Šilea i Rolfa Henkla. Izuzetno važan za razumevanje početne, ekspresionističke orijentacije časopisa Zenit jeste i tekst Ljubomira Micića o promenjenoj prirodi umetnosti i o novom slikarstvu. Micićev tekst „Savremeno novo i slućeno slikarstvo“, objavljen je u desetom broju Zenita. Pored niza kritika koje upućuje domaćim umetnicima, među kojima su Šumanović, Miličić i Dobrović, Micić hvali i izdvaja slikarstvo Jovana Bijelića, koga smatra „jedinim pravim ekspresionistom u nas, koji je osetio boju kao muziku i daje je u svojim slikama kao simfoniju“. Bijelićeva slika „Borba dana i noći“, reprodukovana je 1921. godine u desetom broju Zenita, koju je Micić smatrao najboljom ekspresionističkom slikom nekog našeg umetnika. Takođe, važna ličnost u ovoj ranoj, ekspresionističkoj fazi Zenita jeste i vrlo mlad grafičar Mihailo Petrov, o kome Zenit piše veoma afirmativno, „kao našoj novoj vrednosti“. Petrov je obeležio prvu fazu zenitizma (1921), nadahnutu ekspresionizmom, ali i sa vidljivim uticajima kubizma i dadaizma. Radio je specijalne priloge za Zenit u duhu apstraktnog ekspresionizma, sa primesama kubizma i uz korišćenje reči i slova. Cilj rada je da naglasi važnost ekspresionizma na samom početku formiranja prvog avangardnog časopisa Zenit u Kraljevini SHS i da se istaknu njegove osnovne ideje, kao i umetnici koji su bili glavni saradnici i predstavnici ovog pokreta tokom 1921. godine.