Zdravstvena zaštita starih s posebnim osvrtom na palijativnu njegu u doba nove normalnosti

Abstract

Предрасуде према старима и на њима засноване праксе подједнако су присутне данас, као и прије много вијекова. У савременим, посебно у развијеним западним земљама које су уређене по принципима владавине права, присуство нарочито оног системски подржаног ејџизма, као на примјер у пољу здравствене заштите, треба да забрине због импликација које има. Да јасно разазнамо лице ејџизма у медицини омогућила нам је глобално живљена нова нормалност. Показало се да се током пандемије брига о старима у великом броју земаља Запада кретала од беневолентног ејџизма до отворено дискриминаторних пракси, односно ускраћивања медицинске његе. То је посебно видљиво у два домена: у случају интензивне медицинске његе због инфекције ковид-19 вирусом и у домену палијативне заштите. Да бисмо указали на присуство ејџизма у медицини дали смо преглед доступних емпиријских података о карактеристикама здравствене заштите и палијативне његе старих који пате од различитих болести, о односу медицинског особља према обољелима, те препорукама и клиничким протоколима који се односе на лијечење људи у трећем животном добу током пандемије. Анализа секундарне грађе недвосмислено потврђује континуирани ејџизам: присутан је и у времену које је претходило пандемији и у пандемијској ситуацији. Показало се и да су у погледу здравственог збрињавања у посебно неповољном положају сиромашни и на друге начине маргинализовани стари људи, као и да има основа да се закључи да је поштовање права на здравље и здравствену заштиту у пракси сразмјерно процјени о томе каквој користи се може надати друштво од носиоца овог права.

Prejudices against the elderly and practices based on them are equally present today as they were many centuries earlier. However, in modern, especially in developed western countries governed by the principles of the rule of law, the presence of systemically supported ageism, such as in health care, should be a concern due to its implications. The new normality has enabled us to recognize the face of ageism in medicine. It turned out that during the pandemic, care for the elderly in a large number of Western countries ranged from benevolent ageism to openly discriminatory practices, i.e., denial of medical care. This refers, among others, to two domains of health care: in the case of intensive medical care due to covid-19 virus infection and palliative care. To point out the presence of ageism in medicine, we reviewed available empirical data on the characteristics of health care and palliative care for the elderly suffering from various diseases, the attitude of medical staff towards patients, and recommendations and clinical protocols concerning the elderly during the pandemic. The analysis of secondary material unequivocally confirms that ageism is continuous: it is present in the time before the pandemic and in the pandemic situation. Poor and otherwise marginalized older adults are particularly disadvantaged in health care. To conclude: the right to health and health care in practice is proportionate to assessing the benefits that society can expect from the holder of this right