Начини функционисања невладиних организација као средство спровођења културних/јавних политика Европске уније у Републици Србији

Abstract

Рад се бави начином функционисања невладиних организација у сврхе имплементирања културних/јавних политика Европске уније у српском друштву. У оквиру истраживања спроведен је теренски рад који је обухватио интервјуисање припадника цивилног сектора. Поред тога, примењен је и метод посматрања са учествовањем који ми је омогућио да и сама учествујем у активностима невладиних организација и на тај начин стекнем перспективу цивилног друштва. Циљ истраживања је био да укаже на то како припадници невладиних организација доживљавају себе и своју улогу у европским интеграцијама Србије, који су ефекти њиховог рада на европеизацију српског друштва и у којој мери се мења српски културни идентитет усвајањем европских културних политика. Применом теорије рационалног избора Рејмонда Будона и концепта акултурације Мелвила Херсковица покушала сам да укажем на рационалне аспекте сарадње НВО припадника са Европском унијом. С обзиром на то да усвајање културних/јавних политика Европске уније има рационалне моменте, закључила сам да усвајање нових културних елемената и вредности не мења базу српског културног идентитет припадника цивилног друштва, него тај идентитет допуњује новим вредностима.

In this article, the ways in which civil society functions and exercises its goal of implementing EU cultural/public policies in Serbian society are analyzed. The study is based on ethnographic fieldwork which includes interviews with the NGO employees. Besides that, I carried out participation-and-observation method by taking part in NGO’s activities, in order to gain a better insight into their work. The main goal of this study was to understand how members of the civil society perceive their role in the European integration of Serbia, what were the effects of their work in the process of europeanization of Serbian society and to what level Serbian cultural identity is being changed by accepting EU cultural/public policies. By using the Raymond Boudon’s theory of rational choice, and the concept of acculturation by Melville Herskovits, I explain the rational aspects of the cooperation between NGO sector and European Union. Considering that implementation of EU cultural/public policies was found rationaly founded, I conclude that by accepting new cultural elements civil society members still wouldn’t change their core Serbian cultural identity, but rather upgrade it with new cultural values.