Nasleđe Atinske kuge 430-426. g. p.n.e. (I): analiza izvora i problem identifikacije

Abstract

Rad istražuje problem istorijskih izvora, okolnosti i karaktera epidemije koja je pogodila Atinu u prvom godinama Peloponeskog rata (430-426. p.n.e.). Uprkos velikim razmerama ove tragedije, koja je odnela desetine hiljada života, njen trag u pisanim izvorima nije veliki. Klasični atinski pisci nerado govore o epidemiji i radije bi je prepustili zaboravu. Daleko najvažniji i jedini detaljan prikaz bolesti dao je Tukidid u svom Peloponeskom ratu (II 47-54, III 87). U radu se brani stav da je Tukididov opis kuge verodostojan, i u opštim crtima i u pojedinostima, i da su pokušaji da se on modifikuje ili proglasi za fikciju neutemeljeni i metodološki neprihvatljivi. Diskusije o karakteru bolesti i pokušaji njene precizne identifikacije traju već dva veka. Rad stoga razmatra najvažnije teorije, njihove prednosti i teškoće, kao i pitanje zašto se nije došlo do naučnog konsenzusa po ovom pitanju. I posle velike i, bar u nekim aspektima, plodotvorne diskusije, koja je proizvela ogromnu naučnu literaturu, prihvatljivo rešenje nije pronađeno.