Увод у антропологију фотографије у Србији
Introduction to the Anthropology of Photography in Serbia
Article (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Упркос значајним искорацима са почетка 20. века, све до осамдесетих година истог
века није постојало систематско и институционализовано етнолошко-антрополошко
промишљање фотографије у Србији. До тада, фотографија је коришћена првенствено
као помоћно техничко средство за послове теренског бележења, документације и
презентације грађе у музејима или научним институцијама. Међутим, од краја 20. а
поготову почетком 21. века све већи број друштвених научника укључује овај медиј у
своје радове, било кроз историјска и теоријска разматрања, било кроз практичну
употребу у конкретним истраживањима. Овај искорак могуће је временски повезати са
институционализацијом поддисциплине визуелне антропологије у Србији. У раду се
износи претпоставка да су оба тока део ширег процеса који се назива визуелним
заокретом (енг. the visual turn), и са њиме повезаног процвата систематског
размишљања о визуелној култури (енг. visual culture). Намера нам је да у овом раду
реконструишемо главне црте визуе...лног заокрета у домаћој научној средини и укажемо
на неке од његових последица. Такође, циљ нам је да прикажемо важнија достигнућа
која се могу повезати са поменутим заокретом и размотримо њихов утицај на новије
примере размишљања о фотографији, односно коришћења фотографије у етнолошкоантрополошким истраживањима у Србији. Акценат ће бити стављен на разматрање
примера који имају значај у теоријском, методолошком или примењено-научном
оквиру.
Despite significant strides from the beginning of the 20th century, there was no systematic or
institutionalized reflection on photography in Serbian ethnology and anthropology until the
1980s. Until then, photography was mainly used as an additional technical tool for field
recording, documenting, and presenting field materials in museums or scientific institutions.However, since the end of the 20th, and especially at the beginning of the 21st century, an
increasing number of social scientists have included photography in their works, either
through historical and theoretical reflection or through practical use in specific research. This
step can be related to the institutionalization of the sub discipline of visual anthropology in
Serbia. The paper presents the assumption that both flows are part of a broader process
called the visual turn, and the associated flourishing of systematic thinking about visual
culture. In this paper, we aim to reconstruct the main features of th...e visual turn in the local
academic community and point out some of its consequences. In addition, our goal is to
present the most important achievements related to the mentioned turn, and consider their
impact on recent examples of thinking about photography, i.e. its use in ethnological and
anthropological research in Serbia. This paper emphasizes the examples that are important in
the theoretical, methodological, or applied-scientific framework.
Keywords:
антропологија фотографије / етнологија и антропологија фотографије у Србији / визуелни заокрет / визуелна култура / визуелна антропологија / anthropology of photography / ethnology and anthropology of photography in Serbia / visual turn / visual culture / visual anthropologySource:
Гласник Етнографског института САНУ, 2021, 69, 1, 151-171Publisher:
- Етнографски Институт САНУ
Collections
Institution/Community
Etnologija i antropologija / Ethnology and AnthropologyTY - JOUR AU - Наумовић, Слободан AU - Брујић, Марија AU - Митровић, Катарина М. PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4375 AB - Упркос значајним искорацима са почетка 20. века, све до осамдесетих година истог века није постојало систематско и институционализовано етнолошко-антрополошко промишљање фотографије у Србији. До тада, фотографија је коришћена првенствено као помоћно техничко средство за послове теренског бележења, документације и презентације грађе у музејима или научним институцијама. Међутим, од краја 20. а поготову почетком 21. века све већи број друштвених научника укључује овај медиј у своје радове, било кроз историјска и теоријска разматрања, било кроз практичну употребу у конкретним истраживањима. Овај искорак могуће је временски повезати са институционализацијом поддисциплине визуелне антропологије у Србији. У раду се износи претпоставка да су оба тока део ширег процеса који се назива визуелним заокретом (енг. the visual turn), и са њиме повезаног процвата систематског размишљања о визуелној култури (енг. visual culture). Намера нам је да у овом раду реконструишемо главне црте визуелног заокрета у домаћој научној средини и укажемо на неке од његових последица. Такође, циљ нам је да прикажемо важнија достигнућа која се могу повезати са поменутим заокретом и размотримо њихов утицај на новије примере размишљања о фотографији, односно коришћења фотографије у етнолошкоантрополошким истраживањима у Србији. Акценат ће бити стављен на разматрање примера који имају значај у теоријском, методолошком или примењено-научном оквиру. AB - Despite significant strides from the beginning of the 20th century, there was no systematic or institutionalized reflection on photography in Serbian ethnology and anthropology until the 1980s. Until then, photography was mainly used as an additional technical tool for field recording, documenting, and presenting field materials in museums or scientific institutions.However, since the end of the 20th, and especially at the beginning of the 21st century, an increasing number of social scientists have included photography in their works, either through historical and theoretical reflection or through practical use in specific research. This step can be related to the institutionalization of the sub discipline of visual anthropology in Serbia. The paper presents the assumption that both flows are part of a broader process called the visual turn, and the associated flourishing of systematic thinking about visual culture. In this paper, we aim to reconstruct the main features of the visual turn in the local academic community and point out some of its consequences. In addition, our goal is to present the most important achievements related to the mentioned turn, and consider their impact on recent examples of thinking about photography, i.e. its use in ethnological and anthropological research in Serbia. This paper emphasizes the examples that are important in the theoretical, methodological, or applied-scientific framework. PB - Етнографски Институт САНУ T2 - Гласник Етнографског института САНУ T1 - Увод у антропологију фотографије у Србији T1 - Introduction to the Anthropology of Photography in Serbia EP - 171 IS - 1 SP - 151 VL - 69 DO - 10.2298/GEI2101151N ER -
@article{ author = "Наумовић, Слободан and Брујић, Марија and Митровић, Катарина М.", year = "2021", abstract = "Упркос значајним искорацима са почетка 20. века, све до осамдесетих година истог века није постојало систематско и институционализовано етнолошко-антрополошко промишљање фотографије у Србији. До тада, фотографија је коришћена првенствено као помоћно техничко средство за послове теренског бележења, документације и презентације грађе у музејима или научним институцијама. Међутим, од краја 20. а поготову почетком 21. века све већи број друштвених научника укључује овај медиј у своје радове, било кроз историјска и теоријска разматрања, било кроз практичну употребу у конкретним истраживањима. Овај искорак могуће је временски повезати са институционализацијом поддисциплине визуелне антропологије у Србији. У раду се износи претпоставка да су оба тока део ширег процеса који се назива визуелним заокретом (енг. the visual turn), и са њиме повезаног процвата систематског размишљања о визуелној култури (енг. visual culture). Намера нам је да у овом раду реконструишемо главне црте визуелног заокрета у домаћој научној средини и укажемо на неке од његових последица. Такође, циљ нам је да прикажемо важнија достигнућа која се могу повезати са поменутим заокретом и размотримо њихов утицај на новије примере размишљања о фотографији, односно коришћења фотографије у етнолошкоантрополошким истраживањима у Србији. Акценат ће бити стављен на разматрање примера који имају значај у теоријском, методолошком или примењено-научном оквиру., Despite significant strides from the beginning of the 20th century, there was no systematic or institutionalized reflection on photography in Serbian ethnology and anthropology until the 1980s. Until then, photography was mainly used as an additional technical tool for field recording, documenting, and presenting field materials in museums or scientific institutions.However, since the end of the 20th, and especially at the beginning of the 21st century, an increasing number of social scientists have included photography in their works, either through historical and theoretical reflection or through practical use in specific research. This step can be related to the institutionalization of the sub discipline of visual anthropology in Serbia. The paper presents the assumption that both flows are part of a broader process called the visual turn, and the associated flourishing of systematic thinking about visual culture. In this paper, we aim to reconstruct the main features of the visual turn in the local academic community and point out some of its consequences. In addition, our goal is to present the most important achievements related to the mentioned turn, and consider their impact on recent examples of thinking about photography, i.e. its use in ethnological and anthropological research in Serbia. This paper emphasizes the examples that are important in the theoretical, methodological, or applied-scientific framework.", publisher = "Етнографски Институт САНУ", journal = "Гласник Етнографског института САНУ", title = "Увод у антропологију фотографије у Србији, Introduction to the Anthropology of Photography in Serbia", pages = "171-151", number = "1", volume = "69", doi = "10.2298/GEI2101151N" }
Наумовић, С., Брујић, М.,& Митровић, К. М.. (2021). Увод у антропологију фотографије у Србији. in Гласник Етнографског института САНУ Етнографски Институт САНУ., 69(1), 151-171. https://doi.org/10.2298/GEI2101151N
Наумовић С, Брујић М, Митровић КМ. Увод у антропологију фотографије у Србији. in Гласник Етнографског института САНУ. 2021;69(1):151-171. doi:10.2298/GEI2101151N .
Наумовић, Слободан, Брујић, Марија, Митровић, Катарина М., "Увод у антропологију фотографије у Србији" in Гласник Етнографског института САНУ, 69, no. 1 (2021):151-171, https://doi.org/10.2298/GEI2101151N . .