Увод у антропологију фотографије у Србији

Abstract

Упркос значајним искорацима са почетка 20. века, све до осамдесетих година истог века није постојало систематско и институционализовано етнолошко-антрополошко промишљање фотографије у Србији. До тада, фотографија је коришћена првенствено као помоћно техничко средство за послове теренског бележења, документације и презентације грађе у музејима или научним институцијама. Међутим, од краја 20. а поготову почетком 21. века све већи број друштвених научника укључује овај медиј у своје радове, било кроз историјска и теоријска разматрања, било кроз практичну употребу у конкретним истраживањима. Овај искорак могуће је временски повезати са институционализацијом поддисциплине визуелне антропологије у Србији. У раду се износи претпоставка да су оба тока део ширег процеса који се назива визуелним заокретом (енг. the visual turn), и са њиме повезаног процвата систематског размишљања о визуелној култури (енг. visual culture). Намера нам је да у овом раду реконструишемо главне црте визуелног заокрета у домаћој научној средини и укажемо на неке од његових последица. Такође, циљ нам је да прикажемо важнија достигнућа која се могу повезати са поменутим заокретом и размотримо њихов утицај на новије примере размишљања о фотографији, односно коришћења фотографије у етнолошкоантрополошким истраживањима у Србији. Акценат ће бити стављен на разматрање примера који имају значај у теоријском, методолошком или примењено-научном оквиру.

Despite significant strides from the beginning of the 20th century, there was no systematic or institutionalized reflection on photography in Serbian ethnology and anthropology until the 1980s. Until then, photography was mainly used as an additional technical tool for field recording, documenting, and presenting field materials in museums or scientific institutions.However, since the end of the 20th, and especially at the beginning of the 21st century, an increasing number of social scientists have included photography in their works, either through historical and theoretical reflection or through practical use in specific research. This step can be related to the institutionalization of the sub discipline of visual anthropology in Serbia. The paper presents the assumption that both flows are part of a broader process called the visual turn, and the associated flourishing of systematic thinking about visual culture. In this paper, we aim to reconstruct the main features of the visual turn in the local academic community and point out some of its consequences. In addition, our goal is to present the most important achievements related to the mentioned turn, and consider their impact on recent examples of thinking about photography, i.e. its use in ethnological and anthropological research in Serbia. This paper emphasizes the examples that are important in the theoretical, methodological, or applied-scientific framework.