Britain and Ottoman Empire During the War of the Quadruple Alliance (1718-1720)

Abstract

Th e study focuses on relations between Britain and Ottoman Empire aft er the Utrecht and Rastatt treaties 1713-1714, as the outcome of the War of the Spanish Succession provided Britain with a more signifi cant presence in the Mediterranean. Th e Ottoman Empire was signifi cantly weakened aft er 1718 Passarowitz peace agreement. British politics in the Ottoman Empire had to take into account increasingly complex relations with Russia, Austria, and in the Eastern Mediterranean. Britain paid particular attention to the Austrian takeover of Naples and Sicily, and new Spanish ambitions in Italy. It turned out that the peace treaties of 1713, 1714 and 1718 did not provide lasting peace and defi nitive divisions of territories. Th e War of the Quadruple Alliance 1718–1720 began by Spanish attempts to recover territorial losses, and both Britain and Ottoman empire were interested in the events in Sicily, considered as one of the Mediterranean strategic points. Th e complex European relations that had been refl ected during the war made mutually interdependent a vast space connecting the eastern Mediterranean, the Atlantic, the Baltic and the Black Sea. Th e study is based on unpublished British papers.

Рат Четвороструког савеза претио је да ће пореметити тек успостављену равнотежу снага у европским односима након Рата за шпанско наслеђе. Британија је користила свој повољан положај на Порти како би утицала на односе на источном Медитерану, и из османске перспективе пратила промене на Балтику, у централној Европи, у Подунављу и Црном мору, пре свега забринута изласком Русије на Балтик и њеним односима са Шведском и Пољском. Порти је Британија постала нови ослонац док се суочавала са кризом својих утицаја на Медитерану, и британску дипломатску мисију уважавала, обично спремна на компромис. Током Рата четвороструког савеза Британија је користила економске и дипломатске утицаје у Османском царству како би јасније увиђала сложеност европских односа чије су трансформације постајале све убрзаније, тако да политичко и историјско искуство нису могли увек бити поуздан ослонац. Први пут у европској истрији успостављене су јасне и трајне политичке везе између Запада и Истока, и између Балтика и Медитерана. Британија је обновила алијансе са Аустријом и Низоземском, обуздавајући аустријске континенталне претензије, и оне које су се односиле на односе римокатоличанства и протестантизма. Британија је постајала и све ангажованија у Немачкој, и користила Француску против шпанских претензија на Медитерану.