When it comes to writing the (art) history of a crisis, anonymous and
undocumented acts of reparation and reshaping of visual culture could often be
analyzed as equally important documents as those that belong to the sphere of art
production. During the 1667 earthquake in Kotor, dozens of silver body-part reliquaries were severely damaged. Those objects were “healed” with uneven patches
of material, often crudely nailed to the injured surface, usually by the application
of the silver votive plaques. At the same time, a great number of ex-votos in the
Bay represented images of injured human limbs, cured by the grace of various
holy persons. By interpreting a rather eloquent interaction between the two kinds
of silver artifacts and by slightly widening the methodological scope of art history, the lack of visual evidence on the 17th-century earthquake in Kotor can be
overcome.
Када је реч о писању историје кризе једног доба често је анонимно и недокументовано деловање појединаца у процесима обнављања и
преобличавања једнако важан извор информација као и анализа уметничке
продукције. Током земљотреса 1667. године у Котору, десетине сребрних реликвијара у облику делова тела било је оштећено. Ови предмети су, потом,
бивали „излечени“ апликацијом неравних и грубо исечених комада сребра,
најчешће коришћењем сребрних заветних плочица. У исто то време, велики број вотивних дарова у црквама Боке Которске садржи визуелни приказ повређених удова људског тела, излечених милошћу различитих светих
личности, приказаних на њиховим површинама. Интерпретацијом визуелне размене између ове две врсте сребрних артефаката, као и проширењем
методолошког оквира историје уметности, недостатак визуелног материјала
о земљотресу из 17. века може бити успешно превазиђен.
Keywords:
earthquake / early modern body / reliquaries / ex voto / zemljotres / rano moderno telo / relikvijari / zavetni darovi
Source:
Culture of Remembrance, Visuality, and Crisis in the Balkans (17th-20th Century), 2021, 31-49
Publisher:
Faculty of Philosophy, University of Belgrade
Funding / projects:
Project "Humans and Society in Times of Crisis" financed by the Faculty of Philosophy of the University of Belgrade
TY - CHAP
AU - Ulčar, Milena
PY - 2021
UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4418
AB - When it comes to writing the (art) history of a crisis, anonymous and
undocumented acts of reparation and reshaping of visual culture could often be
analyzed as equally important documents as those that belong to the sphere of art
production. During the 1667 earthquake in Kotor, dozens of silver body-part reliquaries were severely damaged. Those objects were “healed” with uneven patches
of material, often crudely nailed to the injured surface, usually by the application
of the silver votive plaques. At the same time, a great number of ex-votos in the
Bay represented images of injured human limbs, cured by the grace of various
holy persons. By interpreting a rather eloquent interaction between the two kinds
of silver artifacts and by slightly widening the methodological scope of art history, the lack of visual evidence on the 17th-century earthquake in Kotor can be
overcome.
AB - Када је реч о писању историје кризе једног доба често је анонимно и недокументовано деловање појединаца у процесима обнављања и
преобличавања једнако важан извор информација као и анализа уметничке
продукције. Током земљотреса 1667. године у Котору, десетине сребрних реликвијара у облику делова тела било је оштећено. Ови предмети су, потом,
бивали „излечени“ апликацијом неравних и грубо исечених комада сребра,
најчешће коришћењем сребрних заветних плочица. У исто то време, велики број вотивних дарова у црквама Боке Которске садржи визуелни приказ повређених удова људског тела, излечених милошћу различитих светих
личности, приказаних на њиховим површинама. Интерпретацијом визуелне размене између ове две врсте сребрних артефаката, као и проширењем
методолошког оквира историје уметности, недостатак визуелног материјала
о земљотресу из 17. века може бити успешно превазиђен.
PB - Faculty of Philosophy, University of Belgrade
T2 - Culture of Remembrance, Visuality, and Crisis in the Balkans (17th-20th Century)
T1 - The 1667 Earthquake in the Bay of Kotor: A History of Resilience
T1 - Земљотрес у Боки Которској 1667. године: историја отпорности
EP - 49
SP - 31
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4418
ER -
@inbook{
author = "Ulčar, Milena",
year = "2021",
abstract = "When it comes to writing the (art) history of a crisis, anonymous and
undocumented acts of reparation and reshaping of visual culture could often be
analyzed as equally important documents as those that belong to the sphere of art
production. During the 1667 earthquake in Kotor, dozens of silver body-part reliquaries were severely damaged. Those objects were “healed” with uneven patches
of material, often crudely nailed to the injured surface, usually by the application
of the silver votive plaques. At the same time, a great number of ex-votos in the
Bay represented images of injured human limbs, cured by the grace of various
holy persons. By interpreting a rather eloquent interaction between the two kinds
of silver artifacts and by slightly widening the methodological scope of art history, the lack of visual evidence on the 17th-century earthquake in Kotor can be
overcome., Када је реч о писању историје кризе једног доба често је анонимно и недокументовано деловање појединаца у процесима обнављања и
преобличавања једнако важан извор информација као и анализа уметничке
продукције. Током земљотреса 1667. године у Котору, десетине сребрних реликвијара у облику делова тела било је оштећено. Ови предмети су, потом,
бивали „излечени“ апликацијом неравних и грубо исечених комада сребра,
најчешће коришћењем сребрних заветних плочица. У исто то време, велики број вотивних дарова у црквама Боке Которске садржи визуелни приказ повређених удова људског тела, излечених милошћу различитих светих
личности, приказаних на њиховим површинама. Интерпретацијом визуелне размене између ове две врсте сребрних артефаката, као и проширењем
методолошког оквира историје уметности, недостатак визуелног материјала
о земљотресу из 17. века може бити успешно превазиђен.",
publisher = "Faculty of Philosophy, University of Belgrade",
journal = "Culture of Remembrance, Visuality, and Crisis in the Balkans (17th-20th Century)",
booktitle = "The 1667 Earthquake in the Bay of Kotor: A History of Resilience, Земљотрес у Боки Которској 1667. године: историја отпорности",
pages = "49-31",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4418"
}
Ulčar, M.. (2021). The 1667 Earthquake in the Bay of Kotor: A History of Resilience. in Culture of Remembrance, Visuality, and Crisis in the Balkans (17th-20th Century)
Faculty of Philosophy, University of Belgrade., 31-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4418
Ulčar M. The 1667 Earthquake in the Bay of Kotor: A History of Resilience. in Culture of Remembrance, Visuality, and Crisis in the Balkans (17th-20th Century). 2021;:31-49.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4418 .
Ulčar, Milena, "The 1667 Earthquake in the Bay of Kotor: A History of Resilience" in Culture of Remembrance, Visuality, and Crisis in the Balkans (17th-20th Century) (2021):31-49,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4418 .
,