Презентација и самопрезентација Јевреја у раној модерној европској историји

Abstract

Ренесансна визуелна култура, сакрална и профана, обликовала је лик Јеврејина као гротескног, исквареног и оног који квари. Међутим, развој и трајање тог стереотипа нису били линеарни, већ су се мењали унутар променљивог контекста хиршћанско-јеврејских односа. Иако је имажерија Adversus Judaeos неспорна, потребно је изучити њен механизам и скренути пажњу на постојање променљиве динамике представљања Јевреја. Визуализација Синагоге и старозаветних хероја указује на амбивалентност приказивања јеврејских топоса у раном модерном добу. Посебна пажња скреће се на поље јеврејске визуелне културе. Јеврејска уметност је самосвојна, али је, истовремено, и изданак хришћанско-јеврејског дијалога и међусобне размене. Она је производ јеврејског духа, али и интегрални сегмент европске културе раног модерног доба.

Renaissance visual culture, sacred and profane, has shaped the character of the Jew as a grotesque and corrupt. However, the development and duration of this stereotype was not linear, but has changed within the changing context of Christian-Jewish relations. Although the imagery Adversus Judaeos is indisputable, it is necessary to study its mechanism and turn the attention to the existence of a variable dynamic of representations of Judaism. Visualization of the Synagogue and the Old Testament heroes points to the ambivalence of representation of Judaism in the early modern period. Special attention is diverted to the ield of Jewish visual culture. Jewish art is unique, but, at the same time, is the ofspring of Christian-Jewish dialogue and mutual exchange. It is the product of the Jewish spirit but also an integral segment of the European culture of the early modern era.