A myth as a Replacement for a History: Ethnogenetic Elements in De Administrando Imperio and the Chronicle of the Priest of Duklja

Abstract

We will examine how the diversity of historical sources affects the portrayal of the Balkan Slavs by following two writings that notably differ. First is De Аdministrando Imperio, written in the X century. Our second source is the Chronicle of the Priest of Duklja about which very little is known. The two sources have a strong influence on our understanding of the earliest history of the Slavs that dwell in the Western Balkans. Hence, on our understanding of the modern nations, i.e. Croats and Serbs. These sources are so different when regarding their historicity, time of composition etc. But in terms of myths, we see the same patterns: coming of pagan peoples in Roman Dalmatia, story of their origin, how they were baptised, who were their rulers, what kind of dynasties they had, when did it happen and many more. Following this general ethnogenetic and mythological framework, we will try to conclude the relationship between myth and the identity of a European populace. To achieve this goal, we used qualitative and quantitative content analysis and provided their narrative networks of the mentioned texts. These networks illustrate patterns of connections between different ethnogenetic elements in the writings that serve to form groups identities of interest.

Испитаћемо како различитост историјских извора утиче на приказ балканских Словена, пратећи два списа која се значајно разликују. Први је De Administrando Imperio, написан у X веку. Наш други извор је Љетопис попа Дукљанина о коме се врло мало зна. Ова два извора имају снажан утицај на наше разумевање најраније историје Словена који живе на Западном Балкану. Отуда, и на наше поимање модерних нација, односно Хрвата и Срба. Ови извори су толико различити у погледу њихове историчности, времена настанка итд., али у погледу митова, видимо исте обрасце: долазак паганских народа у римску Далмацију, прича о њиховом пореклу, како су крштени, ко су били њихови владари, које су династије имали, када се то догодило и још много тога. Пратећи овај општи етногенетски и митолошки оквир, покушаћемо да закључимо однос између мита и идентитета једног дела европског становништва. Да бисмо постигли овај циљ, користили смо квалитативну и квантитативну анализу садржаја и обезбедили наративне мреже поменутих текстова. Ове мреже илуструју обрасце веза између различитих етногенетичких елемената у списима који служе за формирање групних идентитета од интереса.