Покрет несврстаних као југословенско наслеђе
Апстракт
После Другог светског рата, као комунистичка земља, Југославија је била у лошим односима са капиталистичким земљама Запада, док су југословенски-совјетски односи често долазили у кризе. С тим у вези, Југославија је морала да мења своју спољну политику. Сматрам да је Покрет несврстаности у Југославији представљао стратегију, не толико одржавања ван блокова, колико стратегију функционисања унутар оба блока док су југословенски заговорници идеје и Покрета несврстаности објашњавали припадност Покрету као нужност очувања југословенске посебности. С друге стране, Покрет несврстаности све чешће постаје предмет и савремене спољне политике Републике Србије. У српској политичкој јавности идеја несврстаности и припадност Покрету несврстаних се сагледавају као важно југословенско наслеђе на које Србија, као највећа земља наследица СФРЈ има легитимно право. Такву стратешку политику пропагирања несврстаности као вида југословенског наслеђа у раду сагледавам као покушај остваривања интереса које заст...упа званична влада РС: улазак у ЕУ уз истовремено непризнавање независности Косова.
Кључне речи:
несврстаност / Покрет несврстаних / југословенска посебност / југословенско наслеђеИзвор:
Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa, 2012, 57-82Издавач:
- Српски генеалошки центар, Београд
- Одељење за етнологију и антропологију, Филозофског факултета у Београду
Финансирање / пројекти:
- Идентитетске политике Европске Уније: Прилагођавање и примена у Републици Србији (RS-MESTD-Basic Research (BR or ON)-177017)
Институција/група
Etnologija i antropologija / Ethnology and AnthropologyTY - CONF AU - Крстић, Марија PY - 2012 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4537 AB - После Другог светског рата, као комунистичка земља, Југославија је била у лошим односима са капиталистичким земљама Запада, док су југословенски-совјетски односи често долазили у кризе. С тим у вези, Југославија је морала да мења своју спољну политику. Сматрам да је Покрет несврстаности у Југославији представљао стратегију, не толико одржавања ван блокова, колико стратегију функционисања унутар оба блока док су југословенски заговорници идеје и Покрета несврстаности објашњавали припадност Покрету као нужност очувања југословенске посебности. С друге стране, Покрет несврстаности све чешће постаје предмет и савремене спољне политике Републике Србије. У српској политичкој јавности идеја несврстаности и припадност Покрету несврстаних се сагледавају као важно југословенско наслеђе на које Србија, као највећа земља наследица СФРЈ има легитимно право. Такву стратешку политику пропагирања несврстаности као вида југословенског наслеђа у раду сагледавам као покушај остваривања интереса које заступа званична влада РС: улазак у ЕУ уз истовремено непризнавање независности Косова. PB - Српски генеалошки центар, Београд PB - Одељење за етнологију и антропологију, Филозофског факултета у Београду C3 - Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa T1 - Покрет несврстаних као југословенско наслеђе EP - 82 SP - 57 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4537 ER -
@conference{ author = "Крстић, Марија", year = "2012", abstract = "После Другог светског рата, као комунистичка земља, Југославија је била у лошим односима са капиталистичким земљама Запада, док су југословенски-совјетски односи често долазили у кризе. С тим у вези, Југославија је морала да мења своју спољну политику. Сматрам да је Покрет несврстаности у Југославији представљао стратегију, не толико одржавања ван блокова, колико стратегију функционисања унутар оба блока док су југословенски заговорници идеје и Покрета несврстаности објашњавали припадност Покрету као нужност очувања југословенске посебности. С друге стране, Покрет несврстаности све чешће постаје предмет и савремене спољне политике Републике Србије. У српској политичкој јавности идеја несврстаности и припадност Покрету несврстаних се сагледавају као важно југословенско наслеђе на које Србија, као највећа земља наследица СФРЈ има легитимно право. Такву стратешку политику пропагирања несврстаности као вида југословенског наслеђа у раду сагледавам као покушај остваривања интереса које заступа званична влада РС: улазак у ЕУ уз истовремено непризнавање независности Косова.", publisher = "Српски генеалошки центар, Београд, Одељење за етнологију и антропологију, Филозофског факултета у Београду", journal = "Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa", title = "Покрет несврстаних као југословенско наслеђе", pages = "82-57", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4537" }
Крстић, М.. (2012). Покрет несврстаних као југословенско наслеђе. in Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa Српски генеалошки центар, Београд., 57-82. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4537
Крстић М. Покрет несврстаних као југословенско наслеђе. in Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa. 2012;:57-82. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4537 .
Крстић, Марија, "Покрет несврстаних као југословенско наслеђе" in Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu. Zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa (2012):57-82, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4537 .