Vlastelinstva i ekonomija manastira srednjovekovne Srbije
Апстракт
Пред читаоцима су резултати вишегодишњег истраживања о српским средњовековним манастирима. Предмет истраживања су манастири који су деловали на простору српске средњовековне државе и поједини светогорски манастири, о којима су се као ктитори старали српски владари и који су располагали поседима на простору средњовековне Србије. Епископска и митрополитска седишта, као и њихова епархијска властелинства нису овде обихвађена, а разлози леже дубље у црквеној организацији и чињеници да у таквим црквама нису изражена ктиторска права, док се структура прихода и расхода разликује од манастирске.
Фокус целокупног истраживања је на економским аспектима. Манастирска властелинства и људи на њима сагледани су као производни ресурс. Посебно су размотрене привредне делатности које су подстицане и развијане на црквениом поседима. Сагледавање економике средњег века, посебно односа између приозводње и потрошње, било је посебно изазован део истраживања, с обзиром на ограниченост изворног материјала, као ...и оскудност научних радова из ове области, посебно у домаћој историографији.
Надам се да ће ова књига омогућити читаоцима да сагледају положај српских манастира у средњовековном феудалном друштву. Такође, да ће пружити прегледан и садржајан приказ манастирских властелинстава уопште. Коначно, да ће овај рад подстаћи нова истраживања средњовековних економских прилика, како на црквеним тако и на световним доменима.
Кључне речи:
manastiri / monašvo / ekonomija / srednjovekovna SrbijaИзвор:
2022Издавач:
- Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta,
- Centar za crkvene studije, Niš
Институција/група
Istorija / HistoryTY - BOOK AU - Koprivica, Marija PY - 2022 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4581 AB - Пред читаоцима су резултати вишегодишњег истраживања о српским средњовековним манастирима. Предмет истраживања су манастири који су деловали на простору српске средњовековне државе и поједини светогорски манастири, о којима су се као ктитори старали српски владари и који су располагали поседима на простору средњовековне Србије. Епископска и митрополитска седишта, као и њихова епархијска властелинства нису овде обихвађена, а разлози леже дубље у црквеној организацији и чињеници да у таквим црквама нису изражена ктиторска права, док се структура прихода и расхода разликује од манастирске. Фокус целокупног истраживања је на економским аспектима. Манастирска властелинства и људи на њима сагледани су као производни ресурс. Посебно су размотрене привредне делатности које су подстицане и развијане на црквениом поседима. Сагледавање економике средњег века, посебно односа између приозводње и потрошње, било је посебно изазован део истраживања, с обзиром на ограниченост изворног материјала, као и оскудност научних радова из ове области, посебно у домаћој историографији. Надам се да ће ова књига омогућити читаоцима да сагледају положај српских манастира у средњовековном феудалном друштву. Такође, да ће пружити прегледан и садржајан приказ манастирских властелинстава уопште. Коначно, да ће овај рад подстаћи нова истраживања средњовековних економских прилика, како на црквеним тако и на световним доменима. PB - Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta, PB - Centar za crkvene studije, Niš T1 - Vlastelinstva i ekonomija manastira srednjovekovne Srbije UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4581 ER -
@book{ author = "Koprivica, Marija", year = "2022", abstract = "Пред читаоцима су резултати вишегодишњег истраживања о српским средњовековним манастирима. Предмет истраживања су манастири који су деловали на простору српске средњовековне државе и поједини светогорски манастири, о којима су се као ктитори старали српски владари и који су располагали поседима на простору средњовековне Србије. Епископска и митрополитска седишта, као и њихова епархијска властелинства нису овде обихвађена, а разлози леже дубље у црквеној организацији и чињеници да у таквим црквама нису изражена ктиторска права, док се структура прихода и расхода разликује од манастирске. Фокус целокупног истраживања је на економским аспектима. Манастирска властелинства и људи на њима сагледани су као производни ресурс. Посебно су размотрене привредне делатности које су подстицане и развијане на црквениом поседима. Сагледавање економике средњег века, посебно односа између приозводње и потрошње, било је посебно изазован део истраживања, с обзиром на ограниченост изворног материјала, као и оскудност научних радова из ове области, посебно у домаћој историографији. Надам се да ће ова књига омогућити читаоцима да сагледају положај српских манастира у средњовековном феудалном друштву. Такође, да ће пружити прегледан и садржајан приказ манастирских властелинстава уопште. Коначно, да ће овај рад подстаћи нова истраживања средњовековних економских прилика, како на црквеним тако и на световним доменима.", publisher = "Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta,, Centar za crkvene studije, Niš", title = "Vlastelinstva i ekonomija manastira srednjovekovne Srbije", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4581" }
Koprivica, M.. (2022). Vlastelinstva i ekonomija manastira srednjovekovne Srbije. Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta,.. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4581
Koprivica M. Vlastelinstva i ekonomija manastira srednjovekovne Srbije. 2022;. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4581 .
Koprivica, Marija, "Vlastelinstva i ekonomija manastira srednjovekovne Srbije" (2022), https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4581 .