Намесници и Устав из 1869. године
Апстракт
Рад се бави улогом трочланог Намесништва у доношењу Устава из 1869. године. Акценат је стављен на анализу политичких околности првенствено на унутрашњој политичкој сцени који су диктирали потребу за доношењем новог највишег законодавног акта који би заменио такозвани Турски устав или Четврти хатишериф из 1838. године. За намеснике, превасходно за Јована Ристића и Миливоја Петровића Блазнавца, у тренутку док су обављали владарску дужност у име малолетног кнеза Милана Обреновића, доношење новог устава представљало је прилику да додатно раде на консолидацији унутрашњег стања у Србији након убиства кнеза Михаила Обреновића 1868. године. Стога је доношење Устава из 1869. године добрим делом било плод њихове прагматичне унутрашње и спољне политике.
Кључне речи:
Намесништво / Јован Ристић / Миливоје Петровић Блазнавац / Устав од 1869 / кнез Михаило ОбреновићИзвор:
150 година од доношења Устава Србије из 1869. године, 2021, 49-61Издавач:
- Правни факултет Универзитет у Београду
Институција/група
Istorija / HistoryTY - CONF AU - Радовић, Данијел PY - 2021 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4942 AB - Рад се бави улогом трочланог Намесништва у доношењу Устава из 1869. године. Акценат је стављен на анализу политичких околности првенствено на унутрашњој политичкој сцени који су диктирали потребу за доношењем новог највишег законодавног акта који би заменио такозвани Турски устав или Четврти хатишериф из 1838. године. За намеснике, превасходно за Јована Ристића и Миливоја Петровића Блазнавца, у тренутку док су обављали владарску дужност у име малолетног кнеза Милана Обреновића, доношење новог устава представљало је прилику да додатно раде на консолидацији унутрашњег стања у Србији након убиства кнеза Михаила Обреновића 1868. године. Стога је доношење Устава из 1869. године добрим делом било плод њихове прагматичне унутрашње и спољне политике. PB - Правни факултет Универзитет у Београду C3 - 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године T1 - Намесници и Устав из 1869. године EP - 61 SP - 49 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4942 ER -
@conference{ author = "Радовић, Данијел", year = "2021", abstract = "Рад се бави улогом трочланог Намесништва у доношењу Устава из 1869. године. Акценат је стављен на анализу политичких околности првенствено на унутрашњој политичкој сцени који су диктирали потребу за доношењем новог највишег законодавног акта који би заменио такозвани Турски устав или Четврти хатишериф из 1838. године. За намеснике, превасходно за Јована Ристића и Миливоја Петровића Блазнавца, у тренутку док су обављали владарску дужност у име малолетног кнеза Милана Обреновића, доношење новог устава представљало је прилику да додатно раде на консолидацији унутрашњег стања у Србији након убиства кнеза Михаила Обреновића 1868. године. Стога је доношење Устава из 1869. године добрим делом било плод њихове прагматичне унутрашње и спољне политике.", publisher = "Правни факултет Универзитет у Београду", journal = "150 година од доношења Устава Србије из 1869. године", title = "Намесници и Устав из 1869. године", pages = "61-49", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4942" }
Радовић, Д.. (2021). Намесници и Устав из 1869. године. in 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године Правни факултет Универзитет у Београду., 49-61. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4942
Радовић Д. Намесници и Устав из 1869. године. in 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године. 2021;:49-61. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4942 .
Радовић, Данијел, "Намесници и Устав из 1869. године" in 150 година од доношења Устава Србије из 1869. године (2021):49-61, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4942 .