Neoaristotelovski moralni naturalizam i evoluciona biologija
Neo-Aristotelian Moral Naturalism and Evolutionary Biology
Апстракт
Један од централних проблема савремене етике тиче се одно-
са биологије као природне науке и морала. Мада међу филозофима постоји
готово општи консензус да биологија и еволуциона прошлост човека имају
некакву улогу у обликовању моралног расуђивања и понашања, ова веза
се ипак сматра загонетном. Наиме, нема конклузивних доказа да биолош-
ко устројство јединке и њено еволуционо порекло директно детерминишу
било који облик понашања, па тако ни морално понашање и суђење. С друге
стране, ствар је отворене дебате да ли биологија може да пружи одговор на
питање о објективности моралних вредности, а расправе се углавном воде
око питања да ли на основу научних сазнања о еволуционом процесу и њего-
вим учинцима можемо да пружимо оправдање морала, односно да ли позна-
вање еволуционе историје представља потпору моралном реализму, то јест
моралном натурализму, као његовој посебној варијанти. Иако је доминантна
струја у еволуционој метаетици та да теорија еволуције подрива морални
реа...лизам, један број аутора сматра да је из чињеница природне историје ор-
ганизма могуће извести вредносне судове или у природи људских бића от-
крити одговарајуће нормативне карактеристике које особу чине моралном.
Ови аутори се махом позивају на Аристотела, а његов аргумент на основу
функције из Никомахове етике сматра се претечом оваквог приступа. Из тог
разлога, фокусираћу се на неоаристотеловски морални натурализам, који је
зачет половином 20. века у радовима Елизабет Енском и Филипе Фут, крчећи
пут за ревитализацију неоаристотеловске етике врлине. Како се обично сма-
тра да биологија и експланаторна улога функционалног језика у биологији не
иду у прилог натурализацији етике, покушаћу да покажем због чега је овај
пројекат тешко остварив.
Кључне речи:
потребе / благостање / праве функције / натурализам / аристоте- ловски категорички судовиИзвор:
Filozofija i nauka : zbornik radova sa naučnog skupa održanog 21. i 22. oktobra 2020. godine, 2022, 289-308Издавач:
- SANU
- Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Институција/група
Filozofija / PhilosophyTY - CHAP AU - Živanović, Igor PY - 2022 UR - http://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/4963 AB - Један од централних проблема савремене етике тиче се одно- са биологије као природне науке и морала. Мада међу филозофима постоји готово општи консензус да биологија и еволуциона прошлост човека имају некакву улогу у обликовању моралног расуђивања и понашања, ова веза се ипак сматра загонетном. Наиме, нема конклузивних доказа да биолош- ко устројство јединке и њено еволуционо порекло директно детерминишу било који облик понашања, па тако ни морално понашање и суђење. С друге стране, ствар је отворене дебате да ли биологија може да пружи одговор на питање о објективности моралних вредности, а расправе се углавном воде око питања да ли на основу научних сазнања о еволуционом процесу и њего- вим учинцима можемо да пружимо оправдање морала, односно да ли позна- вање еволуционе историје представља потпору моралном реализму, то јест моралном натурализму, као његовој посебној варијанти. Иако је доминантна струја у еволуционој метаетици та да теорија еволуције подрива морални реализам, један број аутора сматра да је из чињеница природне историје ор- ганизма могуће извести вредносне судове или у природи људских бића от- крити одговарајуће нормативне карактеристике које особу чине моралном. Ови аутори се махом позивају на Аристотела, а његов аргумент на основу функције из Никомахове етике сматра се претечом оваквог приступа. Из тог разлога, фокусираћу се на неоаристотеловски морални натурализам, који је зачет половином 20. века у радовима Елизабет Енском и Филипе Фут, крчећи пут за ревитализацију неоаристотеловске етике врлине. Како се обично сма- тра да биологија и експланаторна улога функционалног језика у биологији не иду у прилог натурализацији етике, покушаћу да покажем због чега је овај пројекат тешко остварив. PB - SANU PB - Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu T2 - Filozofija i nauka : zbornik radova sa naučnog skupa održanog 21. i 22. oktobra 2020. godine T1 - Neoaristotelovski moralni naturalizam i evoluciona biologija T1 - Neo-Aristotelian Moral Naturalism and Evolutionary Biology EP - 308 SP - 289 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4963 ER -
@inbook{ author = "Živanović, Igor", year = "2022", abstract = "Један од централних проблема савремене етике тиче се одно- са биологије као природне науке и морала. Мада међу филозофима постоји готово општи консензус да биологија и еволуциона прошлост човека имају некакву улогу у обликовању моралног расуђивања и понашања, ова веза се ипак сматра загонетном. Наиме, нема конклузивних доказа да биолош- ко устројство јединке и њено еволуционо порекло директно детерминишу било који облик понашања, па тако ни морално понашање и суђење. С друге стране, ствар је отворене дебате да ли биологија може да пружи одговор на питање о објективности моралних вредности, а расправе се углавном воде око питања да ли на основу научних сазнања о еволуционом процесу и њего- вим учинцима можемо да пружимо оправдање морала, односно да ли позна- вање еволуционе историје представља потпору моралном реализму, то јест моралном натурализму, као његовој посебној варијанти. Иако је доминантна струја у еволуционој метаетици та да теорија еволуције подрива морални реализам, један број аутора сматра да је из чињеница природне историје ор- ганизма могуће извести вредносне судове или у природи људских бића от- крити одговарајуће нормативне карактеристике које особу чине моралном. Ови аутори се махом позивају на Аристотела, а његов аргумент на основу функције из Никомахове етике сматра се претечом оваквог приступа. Из тог разлога, фокусираћу се на неоаристотеловски морални натурализам, који је зачет половином 20. века у радовима Елизабет Енском и Филипе Фут, крчећи пут за ревитализацију неоаристотеловске етике врлине. Како се обично сма- тра да биологија и експланаторна улога функционалног језика у биологији не иду у прилог натурализацији етике, покушаћу да покажем због чега је овај пројекат тешко остварив.", publisher = "SANU, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu", journal = "Filozofija i nauka : zbornik radova sa naučnog skupa održanog 21. i 22. oktobra 2020. godine", booktitle = "Neoaristotelovski moralni naturalizam i evoluciona biologija, Neo-Aristotelian Moral Naturalism and Evolutionary Biology", pages = "308-289", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4963" }
Živanović, I.. (2022). Neoaristotelovski moralni naturalizam i evoluciona biologija. in Filozofija i nauka : zbornik radova sa naučnog skupa održanog 21. i 22. oktobra 2020. godine SANU., 289-308. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4963
Živanović I. Neoaristotelovski moralni naturalizam i evoluciona biologija. in Filozofija i nauka : zbornik radova sa naučnog skupa održanog 21. i 22. oktobra 2020. godine. 2022;:289-308. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4963 .
Živanović, Igor, "Neoaristotelovski moralni naturalizam i evoluciona biologija" in Filozofija i nauka : zbornik radova sa naučnog skupa održanog 21. i 22. oktobra 2020. godine (2022):289-308, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_reff_4963 .